ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1968.
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Knjiga I : Poziv 1940-1942
Knjiga II : Jedinstvo 1942-1944
Knjiga III : Spas 1944-1946


Beograd / Ljubljana 1968. Tvrd povez, zaštitni omot, ćirilica, mape, XXXI + 698 + 752 + 684 strana + mape u prilogu.
Knjige su odlično očuvane.


Za kompletnu predstavu o drugom svetskom ratu, De Golovi memoari možda nisu od istog značaja kao Čerčilovi memoari. S obzirom na učešće i ulogu Velike Britanije i Francuske u drugom svetskom ratu, na specifičnost položaja ove dve zemlje, De Golovi memoari su uži, »lokalniji«. Oni su gotovo isključivo posvećeni Francuskoj, njenom teškom porazu na početku rata, njenom podizanju, zatim postepenom porastu njenog ugleda, prevazilaženju pocepanosti francuskog naroda i — što je, isto tako, od posebnog značaja — specifičnim odnosima između Francuske i njenih saveznika.
Posebna draž ovih memoara leži u tome što je De Gol jedna od veoma retkih ličnosti u svetu koje se i danas, kao i u toku drugog svetskog rata, nalaze na čelu države. U memoarima se već naslućuje šta će Francuska, predvođena De Golom, značiti posle završetka rata. Čitaoci koji pažljivo prate sadašnja zbivanja u svetu biće u mogućnosti da upoređuju realizaciju nekih De Golovih ideja do kojih je dolazio postepeno, onako kako se rat približavao svom završetku.
Svi su memoari neka vrsta ogledala u kojem se nazire lik autora, njegov karakter, njegovo shvatanje sveta, politike i dr. To u punoj meri važi i za De Golove memoare.
U svim uslovima, u svim životnim peripetijama kroz koje je prolazio, u svakoj prilici, za De Gola je iznad svega uvek ona večna Francuska, njen istorijski poziv, njena uloga i njeno mesto u Evropi i svetu. Jedino takva Francuska postoji u njegovoj svesti. Bio je ubeđen da je Francuskoj predodređena velika uloga zbog njenih ljudskih i materijalnih potencijala, posebnih sposobnosti francuskog genija, zbog njene tradicije i kulture. Ono što se kao neraskidiva nit provlači kroz ratne memoare jeste De Golova misao da Francuska nije Francuska bez svoje veličine, bez svoje posebne uloge.
Njegovu svest o takvoj Francuskoj nije moglo ništa da pomuti: ni njen poraz, ni njena pocepanost, ni njen težak i nezavidan položaj uoči i u toku drugog svetskog rata. Tako zamišljenoj Francuskoj — bez obzira što je surova realnost bila drukčija — on je svesno podredio ceo svoj život. I ne samo to. On je svoju ličnu sudbinu identifikovao sa sudbinom Francuske, između sebe i tako zamišljene Francuske stavio je znak jednakosti. Na tome počiva De Golov patriotizam.