ISBN: Ostalo
Godina izdanja: ---
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Profesionalno ukoričena fotokopija , 925 grama

Original iz 1962 ima i malo podvlačenja teksta

Kijevska Rusija / B. D. Grekov ; [preveo Rene Lovrenčić].

Ruske zemlje od XII stoljeća do Ivana Groznog / Miroslav Brandt
Zagreb : Naprijed, 1962

Povijest Rusije u srednjem vijeku


Kijevska Rusija (strus. Кыѥвьска Рѹсь – „Kijevska Rus“, ili samo Рѹсь – „Rus“, ili Рѹсьскаѧ землѧ – „Ruska zemlja“; rus. Киевская Русь – „Kijevska Rus“; ukr. Київська Русь – „Kijevska Rus“; blr. Кіеўская Русь – „Kijevska Rus“) je prva istočnoslovenska država formirana oko grada Kijeva od 882. do 12. veka. Zahvaljujući knezu Vladimiru Velikom Kijevska Rusija je prihvatila hrišćanstvo od Vizantije 988. Period vlasti Vladimira Velikog (980—1015) i Jaroslava Mudrog (1019—1054) predstavlja Zlatno doba Kijevske Rusije.

Bila je po površini najveća evropska država svog vremena.

Varjazi (Vikinzi) su se najpre naselili oko jezera Ladoge, pa su krenuli južno do Velikog Novgoroda. Kretali su se duž plovnih puteva. Bavili su se piratstvom i trgovinom. Tokom 9. veka dolazili su do Crnog mora i Kaspijskog jezera. Sloveni duž vodenih puteva počeli su da Vikinge koriste kao zaštitnike.

Prema najranijoj hronici Kijevske Rusije, Varjag (Viking) Rjurik je prvi osnovao Veliki Novgorod 862. godine. Bio je izabran kao zajednički vladar nekoliko slovenskih i finskih plemena. Posle toga krenuo je južnije i proširio vlast do Kijeva. Hronika ga smatra pretečom dinastije Rjurikovič. Rjurik je okončao vladavinu Hazara u tom području.

Kijevska Rusija nastaje u 9. veku u porečju Dnjepra i kontrolisala je trgovačke puteve kože, voska i robova između Skandinavije i Vizantije duž reka Volge i Dnjepra.

Kijevsku Rusiju je osnovao veliki knez Kijeva Oleg oko 880. Tokom sledećih 35 godina Oleg i njegovi ratnici su potčinili razna istočnoslovenska i finska plemena. Oleg je 907. predvodio napad na Konstantinopolj, a 911. je potpisao trgovački ugovor sa Vizantijom kao ravnopravnim partnerom. Nova Kijevska Rusija je napredovala jer je kontrolisala trgovačke puteve od Baltika do Crnog mora, a posedovala je obilje koža, voska i meda za izvoz.

Do vladavine Svjatoslava I (945—972) kijevski vladari su prihvatili slovenske običaje i imena, ali još uvek je bilo mnogo Skandinavaca u njihovim družinama. Svjatoslav je porazio najjače susede Hazariju i Bugarsko carstvo, izazvavši njihov raspad.

Zlatno doba Kijevske Rusije

Novgorodski trgovci odlaze na daleka mora, Ivan Bilibin
Područje Kijeva je bilo glavno područje Kijevske Rusije dva veka. Veliki knez Kijeva kontrolisao je zemlje oko Kijeva, a njegovi potčinjeni vladali su gradovima i velikom knezu su plaćali danak. Period vlasti Vladimira Velikog (980—1015) i Jaroslava I Mudrog (1019—1054) predstavlja Zlatno doba Kijevske Rusije. Tada je dostignut zenit Kijevske Rusije. Oba vladara su širila teritorije Kijevske Rusije.

Vladimir Veliki je došao na vlast posle smrti svoga oca Svjatoslava I 972. i posle pobede nad bratom Jaropolkom 980. Kao veliki knez Kijeva Vladimir je pokrstio Kijevsku Rusiju. Proces je započeo njegovim krštenjem 988. godine.

Tokom 987. Vladimir se savjetovao sa svojim boljarima, pa je na sve strane poslao predstavnike da izuče različite religije.

Nestorova hronika opisuje ta zapažanja. Za muslimanske Bugare sa Volge izaslanici su javili da ta religija nije prihvatljiva, jer zabranjuje alkohol i svinje.

Ruski izvori opisuju Vladimirov sastanak sa Jevrejskim izaslanicima (moguće da su bili Hazari). Vladimir je smatrao da je jevrejski gubitak Jerusalima dokaz da ih je bog napustio. Vladimir se okrenuo hrišćanima. U nemačkim crkvama nije vidio nikakve lepote, ali u Konstantinopolju je bio oduševljen ceremonijalom i lepotom Svete Sofije.