ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 372
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Korice malo losije i dve recenice podvucene hem. olovkom, nista strasno. Sve ostalo uredno!

Gradac 64-65 Paracelzus
Dvobroj časopisa `Gradac` posvećen Paracelzusu.
Broj priredio Zoran Gavrić



Teofrastus Filipus Aureolus Bombastus fon Hoenajm (nem. Theophrastus Philippus Aureolus Bombastus von Hohenheim; Ajnzideln, 11. novembar 1493 — Salcburg, 24. septembar 1541), poznatiji kao Paracelzus, je bio alhemičar, lekar, astrolog i bavio se okultizmom.[1][2] Svoje pravo ime je kasnije u životu u većoj meri prestao da upotrebljava, služivši se imenom Paracelzus, što u slobodnom prevodu znači „preko, iznad Celzusa“.

Biografija
Paracelzus je rođen u Švajcarskoj ali je tamo relativno kratko ostao. Nakon kraćeg perioda svoje mladosti koji je proveo radeći kao analitičar u obližnjem rudniku, Paracelzus počinje studije medicine u Bazelu, ubrzo se prebacuje u Beč a doktorat konačno stiče na Univerzitetu u Ferari, Italija.

Ubrzo nakon doktoriranja, Paracelzus napušta Evropu, i u Egiptu, Arabiji, Konstantinopolju i Svetoj zemlji traži alhemičare od kojih bi mogao da uči. Paracelzusova alhemijska učenja označila su epohu u kojoj alhemija polako počinje da odumire. Paracelzus je odbacio magijske tradicije koji su njegovi prethodnici praktikovali u alhemiji, za razliku od njih, on je u potpunosti odbio gnostičke tradicije i praktikovanje alhemije striktno vazano za okultizam, preferirajući hermetička učenja. Ipak, za Paracelzusa, kao i za većinu univerzitetski obrazovanih ljudi tog vremena, astrologija je imala važnu ulogu i on je išao toliko daleko da prepisuje i odgovarajuće astrološke talismane za pojedine bolesti.

Svoja shvatanja alhemiji rezimirao je rečenicom: „Mnogi su govorili o alhemiji, da služi pravljenju srebra i zlata. Za mene to nije cilj, već samo da razmotrim kakve vrline i moć mogu da leže u lekovima.“

Ipak Paracelzusova praksa medicine uvela je i broj revolucionarnih tretmana. Praksa je u to vreme bila da se rane kauterizuju vrelim uljem ili da se gangrenozni udovi amputiraju. Paracelzus je ipak otkrio da ukoliko se rana redovno drenira i drži čistom, šansa da se sama zaleči je daleko veća nego kod tada standardne procedure. Ovakav tretman doneo mu je slavu u krugovima zapadne medicine. Takođe, on je prvi uveo upotrebu raznih hemikalija i minerala u lečenju, prvi davši ime cinku. Verovao je ipak, da je zdravlje moguće ostvariti samo kroz harmoniju čoveka, mikrokosmosa i makrokosmosa.

Jedno vreme bio je profesor Univerziteta u Bazelu ali mnogi izvori govore da je imao velika neslaganja sa kolegama, dok su čak postojale i glasine da je spaljivao tradicionalne udžbenike koje je držao pogrešnim. Bazel je morao da napusti zbog izvesne tužbe. Kraj života proveo je u današnjoj Austriji, gde je preminuo i sahranjen u Salcburgu. Nakon njegove smrti javlja se pokret Paracelzusijanizam, zahvaljujući kome je ostao zapamćen u istoriji medicine...