Godina izdanja: 2003
ISBN: 978-1-57215-318-0
Jezik: Engleski
Autor: Strani

History of the American Presidency - January 1, 2003, by John Bowman (Author)

Publisher: ‎ JG Press; Revised edition (January 1, 2008)
Language: ‎ English
Hardcover: ‎ 200 pages
Item Weight: ‎ 2.82 pounds
Dimensions: ‎ 12.05 x 9.33 x 0.79 inches

Published by JG Prress, 2003, this oversize First Edition, first printing has 200 pages. A great biography of the first forty three presidents and a good way to learn who they were, what they cared about, and which years they served.

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država je šef države i šef vlade Sjedinjenih Američkih Država, posredno biran na četvorogodišnji mandat kroz kolegijum izbornika.
Nosilac funkcije vodi izvršnu granu savezne vlade i vrhovni je komandant Oružanih snaga Sjedinjenih Američkih Država. Od kada je funkcija osnovana 1789. godine, 45 muškaraca služilo je u 46 predsedništava. Prvi predsednik, Džordž Vašington, pobedio je jednoglasno na elektorskom kolegijumu. Grover Klivlend je služio dva neuzastopna mandata i stoga se računa kao 22. i 24. predsednik Sjedinjenih Država, što je dovelo do neslaganja oko pitanja broja predsedništava i broja osoba koje su obavljale funkciju predsednika. Trenutni predsednik je Džo Bajden.
Predsedništvo Vilijama Henrija Harisona, koji je umro 31 dan nakon što je preuzeo dužnost 1841, bilo je najkraće u američkoj istoriji. Frenklin D. Ruzvelt je služio najduže, preko dvanaest godina, pre nego što je umro rano u svom četvrtom mandatu 1945. godine. On je jedini predsednik SAD koji je služio više od dva mandata. Od ratifikacije Dvadeset drugog amandmana na Ustav Sjedinjenih Država 1951. godine, niko ne može biti biran za predsednika više od dva puta, a niko ko je služio više od dve godine od mandata za koji je neko drugi bio izabran ne može biti biran više puta.
Četiri predsednika umrla su prirodnom smrću (Vilijam Henri Harison, Zakari Tejlor, Voren G. Harding i Frenklin D. Ruzvelt), četvorica su ubijena (Abraham Linkoln, Džejms A. Garfild, Vilijam Makinli i Džon F. Kenedi), a jedan je podneo ostavku (Ričard Nikson, suočen sa opozivom i smenom sa funkcije). Džon Tajler je bio prvi potpredsednik koji je preuzeo predsedničku funkciju tokom predsedničkog mandata i postavio je presedan da potpredsednik koji to učini postaje potpuno samostalno operativno funkcionalan predsednik sa svojim predsedničkim mandatom.
Tokom većeg dela svoje istorije, američkom politikom su dominirale političke stranke. Ustav ne govori o političkim partijama, a u vreme njegovog stupanja na snagu 1789. godine nije bilo organizovanih partija. Ubrzo nakon sazivanja 1. Kongresa, političke struje su počele da se okupljaju oko dominantnih zvaničnika administracije Vašingtona, poput Aleksandra Hamiltona i Tomasa Džefersona. Zabrinut zbog sposobnosti političkih partija da unište krhko jedinstvo koje drži naciju na okupu, Vašington je ostao nezavisan političar odnosno nije imao konekciju ni sa jednom političkom frakcijom ili strankom tokom svog osmogodišnjeg predsednikovanja. Bio je, i ostao, jedini američki predsednik koji nikada nije bio povezan sa političkom strankom.
Predsednici SAD
Donald Tramp‎
Ronald Regan‎
Džon Adams
Džon Kvinsi Adams
Dvajt Ajzenhauer
Čester A. Artur
Džo Bajden
Džejms Bjukenan
Džordž V. Buš
Džordž H. V. Buš
Martin van Bjuren
Džordž Vašington
Vudro Vilson
Džejms A. Garfild
Julisiz S. Grant
Džimi Karter
Džon Kenedi
Grover Klivlend
Bil Klinton
Kalvin Kulidž
Abraham Linkoln
Vilijam Makinli
Džejms Medison
Ričard Nikson
Barak Obama
Frenklin Pirs
Džejms Noks Polk
Ronald Regan
Teodor Ruzvelt
Frenklin D. Ruzvelt
Džon Tajler
Vilijam Hauard Taft
Zakari Tejlor
Donald Tramp
Hari Truman
Milard Filmor
Džerald Ford
Voren Harding
Bendžamin Harison
Vilijam Henri Harison
Raderford B. Hejz
Herbert Huver
Endru Džekson
Tomas Džeferson
Endru Džonson
Lindon Džonson

Ima inventarski pečat, inače dobro očuvano.
MG135