ISBN: ostalo
Godina izdanja: ostalo
Jezik: Srpski
Autor: Strani

16. октобра 1912. год. вратио сам се у Париз после дугог одсуства због потреба Journal-ових. У подне положих рачун о својој мисији свом главном уреднику г. Лозу, када ме он упита:

— Хоћете ли да путујете на Балканско полуострво?

— Врло радо, одговорих ја.

Сутрадан увече, 17. октобра, спремивши се на брзу руку, кренуо сам из Париза и 18. око 11 сати увече, Експрес-Оријент се заустави у Пешти; због рата воз није ишао даље од те станице.

Морао сам преноћити у угарској престоници, где су ми већ стизали одјеци борбе, која се започела на Балкану.

— Ви сте новинар?... ви идете у Србију, вас ће прогнати, тврдили су ми при пролазу кроз Беч.

У Пешти је било још горе.

— Јуче су, уверавали су ме, два новинарска дописника, који су хтели прећи Дунав да пошљу телеграме с нашега земљишта, задржана и затворена... фотографски апарат!.. па вас ће сматрати за шпијуна!..

„Хм, мислио сам ја, занат неће бити пријатан!”

Међутим у хотелу, у ком сам одсео, заспао сам мирно, и 19. у 7 сати ујутру узео сам воз за Земун.

Још од Пеште изгледало ми је да се налазим у једној од зараћених земаља. Станице су биле поседнуте војском. На све стране звекет оружја, кретање трупа, строг надзор.

У Земуну сам већ имао да се борим с једним маџарским жандармом и с једним цариником, ни један ни други немају ни појма о француском; што се тиче оно неколико немачких речи које рђаво изговарам они их не разумеју или неће да их разумеју.

Настаје ноћ, пада киша, ситна и непрекидна. Срећом репортерско провиђење ми се указа у лицу једне српске госпође, „гувернанте, рече ми она, у једној високој породици“. Са великом љубазношћу, на којој ће на овом месту наћи захвалност, ако икад буде сазнала за ову књигу, она је се довијала да ме извуче из незгоде и у томе је успела, али с муком.

Најзад пређем Дунав и искрцам се у Србији, у Београду, пред старим градом. Један официр ме запита ко сам: ја поднесем свој пасош: „Париз... новинар...” констатова он.

„Ви желите — додаде одмах на чистом француском језику, — да пратите ратне операције? Добро дошли!”

Руковасмо се. Ја се већ охрабрих.

205 стр.