ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2001
Jezik: Srpski
Autor: Strani

494 str


....`Veoma čudan narod: ne možete ih ukrojiti ni u jedan svetski poredak. Iako znaju da gube, bez krvi neće dati nijednu svoju teritoriju. Za vreme Drugog svetskog rata stradali su koliko i Jevreji... Za jednog nemačkog vojnika ubijano je 100 Srba, mađarske kaznene jedinice su ih klale i bacale pod novosadski most.
Bugari su im upadali u sela i ubijali žene, decu i starce na najsvirepiji način. Hrvatska ustaška vojska je napravila specijalan nož za klanje Srba, a katolički sveštenici su išli sa njom govoreći: »Vi koljite, a mi ćemo da vas odrešujemo od
greha.«
Turci su im odvodili mušku decu. Prekrštavali su ih i muslimani i katolici. U Prvom svetskom ratu Francuzi su im poslali topove, ali pogrešnu đulad da bi se što duže branili, a što više izginuli; slali su im brašno za vojsku pomešano sa piljevinom, da bi im na kraju rata naplatili i pertle. Nemački avioni su ih bombardovali 1941. godine, a saveznički 1944. godine. Rekli su „ne` Turcima, „ne` Austrougarima, ustali su protiv nemačke okupacije, i protiv Staljina 1948. Nikada nisu hteli ni u jedan savez, ni u jedan pakt, niti van svojih granica...`


Mi ponekad mislimo da smo izuzeti iz ovog ludila u kome se nalazi ceo svet, zaboravljajući pri tom da smo i sami deo tog sveta.Narodi su izmoreni ratovima, iznureni strahom za pojedinačnu i kolektivnuegzistenciju, užasnuti slikama smrti kojima nas brižljivo pritiskuju mediji, servirajući najbrutalnije oblike umiranja ljudskog tela, sa kojim neizostavno umire inaš duh posmatrača. Zmrt je svugde, i na svakom mestu, širi se kao epidemija, prikazujući svojelice u najrazličitijim oblicima. Ta avet presvlači se u hiljade bezimenih telesa,koja se raspadaju u masovnim grobnicama svetskih stratišta, ili umiru u ranama od raka, side, ebole, ne birajući ni jedan sloj, ni jednu zemlju posebno.Najstravičnije jutarnje i dnevne vesti primamo sa onom pomirljivom malo-dušnošću ...zbog koje nam više ništa nije neobično i ništa nas ne može iznenaditi.Svet je došao sasvim blizu one tačke u kojoj je spreman da njime vlada biloko, samo da se ova patnja već jednom završi i da ovim mukama bude kraj.Ti koji žele da vladaju takvim ravnodušnim svetom, i čekaju da klonemo duhom imaju i svoje ime ... ja sam ih nazvao
„Demonova deca`Knjigu posvećujem svojoj porodici, za sve one časove koje im je oduzelai sve one koje su joj oduzeli...

Њ02