ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1995
Jezik: Srpski
Autor: Strani

476 str
PAIDEIA

Vitalij Šentalinski rodio se u malom selu u Tatarskoj ASSR, 1939. godine. Otac mu je bio predsednik kolhoza i odrastao je u mestu svog rođenja poput svih ostalih, među „crvenim zastavama i zastavicama“ kako piše u svojoj knjizi Vaskrsla reč, prvoj od tri dokumentarne knjige ( druga Iznenađenja Ljubjanke, treća knjiga Zločin bez kazne). Knjige obelodanjuju njegovo istraživanje o na smrt osuđenim i pogubljenim piscima u Lubjanki. Šentalinski je u ime Svesavezne komisije za literarno nasleđe represiranih i poginulih pisaca posvetio dvadeset pet godina istraživanju sudbina nestalih pisaca. Bio je prvi pisac „koji je dobrovoljno ušao u Lubjanku“, a to je vreme „perestrojke“, vreme Mihaila Gorbačova.

Iako je spisak koji je dostavljen Državnom tužilaštvu i KGB sadržao samo 13 imena: Babelj, Veseli, Voronski, Gumiljov, Katajev, Kljujev, Koljcov, Mandeljštam, Piljnjak, Pribludni, Svjetipolk-Mirski, Florenski, Čajanov nakon uvida u neuništenu arhivu ispostaviće se da je reč o zastrašujućem broju nevino pogubljenih pisaca, znanih i onih o kojima se manje znalo, a kada se radi o ostalim umetnicima, ljudima drugih zanimanja te brojke su milionske, bez obzira što izvori sovjetske vlade tu brojku svode na 828.000 ljudi nastradalih u vreme „crvenog terora“ koji se pretvorio u „mašinu za mlevenje nevinih“ u Staljinovo vreme u njegovim „čistkama“. Za taj zastrašujući zločin u XX veku nikada niko nije odgovarao, nikada nije bilo „ruskog Ninberga“, naprotiv, kako Šentalinski opisuje u knjigama ono što mu se prilikom istraživanja dokumenata dešavalo, reakcija na objavljene knjige, još uvek postoji podozrivost i kontrolisana opstrukcija da se skine tajna sa tog „nesrećnog“ parčeta neba iznad Lubjanke.

Vaskrsla reč, prvo delo napisano na osnovu autentičnih književnih arhiva KGB-a, otkriva nam istinsku sudbinu velikih majstora ruske književnosti: Babelja, Piljnjaka, Mandeljštama (koji su bili likvidirani metkom u potiljak ili umrli u logorima), kao i neprijatnosti i proganjanja koje su trpeli i drugi veliki pisci, poput Bulgakova ili Platonova (čija su dela bila utamničena umesto njih samih). Saznajemo takođe kakvih nas je talenata lišila ova krvava epoha: Kljuljev, pesnik i prorok, otac Florenski, nazvan za života `ruski Leonardo da Vinči`, prelepa Nina Hagen - Torn, jedina koja se do kraja držala dostojanstveno pred sudijama... Čak je i Gorki, koji je uživao sve počasti sovjetskog režima, imao svoj dosije u mračnim odajama Lubljanke.

Vitalij Šentalinski (`prvi pisac koji je dobrovoljno ušao u Lubjanku`, prema duhovitoj opasci Krajuskina, jednog od šefova KGB-a 1988) pripada srednjoj generaciji ruskih pisaca. Objavljivao je priče i pesme, posebno u časopisu Plamičak. Predsednik je savezne komisije, formirane u vreme Gorbačovljeve `perestrojke`, za nasleđe pisaca, žrtava represije i rukovodi `antitrojkom`, radnom grupom koja se bori za otvaranje svih tajnih arhiva i za rehabilitaciju svih žrtava represije

KGB, arhiva, pisci, Tolstoj, Berđejev, Bulgakov, Cvetajeva, Pasternak, Šolohov

Њ02