ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2018.
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Most ka miru: Egipatsko-izraelski sporazum u Kemp Dejvidu 1978. / Dragan Bisenić


Beograd 2018. Tvrd povez, ilustrovano, XI + 336 strana + XXVII strana sa fotografijama.


Na predlistu posveta autora.

Knjiga je odlično očuvana.
V5



Dva ugovora su potpisana 17. septembra 1978. Potpisali su ih Sadat i Begin, a Karter je bio svedok.

Prvi je navodio opšte principe i postavio putokaze za rešavanje pitanja Zapadne obale i Gaze. Drugi, labavo povezan sa principima koji se navode u prvom, bio je detaljna razrade formule za potpisivanje egipatsko – izraelskog mirovnog ugovora. Kemp Dejvid je bio jedan korak više, ali veoma važan, u nastavku procesa pregovaranja. Tekst ova dva ugovora bio je precizan u nekim, a nejasan u drugim pitanjima. Oni su, naravno, bili predmet različitih interpretacija i oni su ostavili mnoga otvorena pitanja koja nisu rešena ni do danas. Svaka strana je osećala da je nešto dobila potpisivanjem ugovora, uviđajući da vreme koje dolazi neće biti lako. U svakom slučaju, stvoren je okvir budućih pregovora.

Knjiga Most ka miru Dragana Bisenića (Klub Plus, Beograd 2018) prva je u regionu koja se bavi sporazumom na kojem se zasniva današnji Bliski istok – Kempdejvidskim mirovnim sporazumom između Egipta i Izraela, sklopljenom 1978, a potpisanom u martu sledeće godine.

Pomenuti mirovni ugovor već sada stoji u rangu najvećih svetskih mirovnih ugovora kao što su Vestfalski mir ili Bečki kongres. Za 40 godina od kada je sklopljen, ni jedna reč iz tog ugovora nije prekršena. U regionu u kome su sukobi svakodnevni i traju sve do danas, ovo dostignuće može da se smatra epohalnim i zadivljujućim učinkom politike i diplomatije Egipta i Izraela, a zatim SAD i drugih država koje su važne za poštovanje sporazuma.

Mirovni sporazum Egipta i Izraela potpisali su, 26. marta 1979. u Vašingtonu, egipatski predsednik Anvar el Sadat i izraelski premijer Menahem Begin u prisustvu američkog predsednika Kartera. Ovim ugovorom Egipat je bio prva arapska država koja ja zvanično priznala Izrael. Za SAD, Kempdejvidski mir bio je vrhunsko diplomatsko dostignuće ravno obnovi Evrope posle Drugog svetskog rata.

Egipat je povratio svoje teritorije i svoje nacionalno dostojanstvo, kao i važnost autoritativnog centra na tromeđi Evrope, Afrike i Azije. Izrael je vratio Sinaj Egiptu i dobio mirovni sporazum. Izrael je dao ono što je već bio spreman da vrati, ali dobio je mir s najvažnijim arapskom državom i njeno priznanje kojim je konačno rasklonio mutne oblake negiranja prava na postojanje jevrejskoj državi.

Ostala su nerešena pitanja Jerusalima i Judeje i Samarije, koje je Izrael smatrao svojim kulturnim i religijskim svetinjama. Ta pitanja su otvorena do danas.

Izlaganje događaja je hronološko, ali ne striktno. Pojedini, inače veoma važni događaji koji su oblikovali Bliski istok, poput ratova 1967. i 1973, skicirani su samo u neophodnoj meri. Najvažniji politički akteri u njemu su bili SAD, Egipat i Izrael, pa je njima i poklonjena najveća pažnja. Bilo je mnogo ličnosti uključenih u ove događaje, ali se uglavnom svi slažu da je Sadat bio inspirator i najodlučniji pokretač ideje za sklapanje mira.

Tadašnji Beograd bio je važan akter bliskoistočnih događaja, pa su u knjizi po prvi put korišćeni delovi iz ličnih arhiva vodećih generala i admirala JNA, Nikole LJubičića, Branka Mamule i Ivana Miškovića. Jugoslavija je posle rata 1967. prekinula diplomatske odnose sa Izraelom. Do tada, ona je je nastojala da posreduje između Egipta i Izraela.

Jugoslovenski predsednik Tito održavao je veoma prisne lične odnose sa predsednikom Svetskog jevrejskog kongresa i Svetske cionističke organizacije, Nahumom Goldmanom. Još od sredine 1950-ih, jugoslovenski predsednik bio je uključen u funkcionisanje tajnih diplomatskih kanala između SAD, SSSR, Egipta i Izraela koji su pokušavali da nadoknade ograničenja koja su postojala u oficijelnom diplomatskom dijalogu.

Tito je sve do 1967. pokušavao da organizuje susret egipatskog predsednika Nasera i Goldmana. Isti pokušaji nastavljeni su i kasnije, u vreme predsednika Nasera. Jugoslovenska uloga, inače, nije specifično uključena u ovu analizu.

Između procesa, uzroka, toka i najvažnijih aktera na Bliskom istoku i događaja na Balkanu, mogu da se uspostave brojne analogije. Neke od njih su srazmerne, a neke, sasvim iznenađujuće, izgledaju kao obrnuto ogledalo, mada se na prvi pogled čini da su podudarnosti toliko očigledne, da su sasvim nesumnjive.

Isti sabirci, međutim, često ne daju isti rezultata na Bliskom istoku i na Balkanu. Neke zemlje u identičnoj situaciji na Bliskom istoku i na Balkanu daju sasvim kontradiktorne odgovore. U očima sveta, Bliski istok nesumnjivo je prioritetniji region od Balkana. Zbog toga se čini da je logičan odgovor da, čak i pri istim uslovima, interesi svih aktera nisu isti na Bliskom istoku i na Balkanu.

Ono što se događa na Balkanu, zbog sličnosti aktera i uslova, može da posluži i često je služilo kao kompenzacija zemljama Bliskog istoka za ono što im je uskraćeno. Takva odstupanja, svakako, pojačavaju potrebu za nekim budućim, dubljim istraživanjem ove teme.

U prilog povećanoj potrebi za bližim upoznavanjem tokova na Bliskom istoku, išli su dramatični događaji ove decenije, značajno povezani sa strateškim dizajnom regiona koji se naslonio na egipatsko-izraelski mirovni sporazum. Takav Bliski istok, može se reći, na odlučujući način uticao je na politička kretanja, raspored političkih snaga, dramatičnu promenu ideologije i na kraju, doveo do sloma tradicionalne strukture izbornih rezultata. Današnji poredak na Bliskom istoku je poredak koji je uspostavljen sporazumom u Kemp Dejvidu 1978.

Iako bi se moglo ponegde čuti da je već isluženi, stari poredak, koji je potpuno slomljen u arapskom proleću 2011, čini se, da bi bilo podjednako ispravno reći da je događajima koji su počeli 2011, u stvari, definitivno slomljen predkempdejvidski poredak.

Ishod arapskog proleća bilo je sukcesivno izbijanje ratnih sukoba. Karakter tih sukoba, međutim, dramatično je različit od svih ranijih sukoba moderne epohe. Dok su to ranije bili sukobi između država, sada su tu bili sukobi unutar država, sa enormnim i direktnim mešanjem drugih zemalja. Ali ne samo država. Uključen je veliki broj nedržavnih faktora i organizacija.

Sredinom ove decenije unutrašnji ratovi počeli su, i još uvek traju, u Libiji, Siriji i Iraku. Odmah zatim i u Jemenu. Ako se gleda iz perspektive sporazuma u Kemp Dejvidu, može se uočiti, ove države bile su najtvrđi protivnici sporazuma o tadašnjem frontu odbijanja arapskog bloka.

Ako bi se današnji događaji ocenjivali iz perspektive protivnika i pristalica Kemp Dejvida, očigledno je da su protivnici mirovnog sporazuma iz Kemp Dejvida 1978. na gubitničkoj strani, jer su sve tri zemlje na ivici doslovne teritorijalne dezintegracije.

Balkanski sukob 1990-ih imali su više nivoa, a jedan od njih kretao se i po matrici bliskoistočnog sukoba. Balkan je tada nazivan zapadnom granicom Velikog Bliskog istoka ili luka krize. Dok je trajao balkanski sukob, evropski lideri upozoravani su da se Evropa brani na tlu Balkana. Niti su oni tu poruku shvatili, niti je odbrana uspela. Sada je granica Velikog Bliskog istoka, čini se, pomerena mnogo dublje u unutrašnjost evropskog kontinenta.

Imajući u vidu iskustvo 1990-ih godina u regionu koje se u nekim slučajevima okončalo mirovnim sporazumom, poput Dejtonskog, ili novije pregovore koji se danas vode, u Makedoniji, a posebno između Beograda i Prištine, knjiga predstavlja korisno štivo i izvor dragocenih iskustava i analogija, posebno kad je reč o protivrečnostima teritorijalnih aspiracija sa kulturnim nasleđem i istorijskim pravom.

Budući da je više godina proveo kao ambasador Srbije u Kairu, autor je bio u prilici da dođe do brojnih svedočanstava učesnika u ovim procesima, što knjigu čini osobenom i bogato dokumentovanom.



Sadržaj:
ZAHVALNOST
UVOD
POGLAVLJE I — DOBA PONIŽENJA
Kreiranje politike „zemlja za mir`
„Pogrešan rat, u pogrešno vreme, protiv pogrešnog neprijatelja” Okupacija — rezultat samostalne odluke armije
Šta se uzima, a šta se vraća?
Nova mobilizacija na krilima pobede
Božja odluka i jevrejski egzil
Biblija i Kuran o jevrejskom egzodusu
Sadatov početak i „Slobodni oficiri`
Zamršena mreža tajnih veza
„Napred Romel! Napred Romel!`
Povratak u vojsku preko „Gvozdene garde”
Kraj Naserovog doba i vreme promena u Kairu
Obaveštajni kontakt sa Amerikancima
Rodžers u Kairu i majski prevrat
Afera „prisluškivanja“ i hapšenje Naserovih ministara
Kamal Adam pomaže Sadatu
`Kum” arapskih obaveštajnih službl
Kisindžer i Bliski istok
Sadatova ponuda prvih ustupaka
Privremeno povlačenje sa Sueckog kanala
Fantomski memorandum
Objašnjenje Ismaila Fahmija i savetovanje u Al Ahramu
Prevazilaženje stanja `ni rata, ni mira”
POGLAVLJE II — NOVI ODNOSI I TAJNI KANALI
Proizvodnja „iznenadnog šoka` u Moskvi
Predistorija „tajnog kanala`: Tito i Nahum Goldman
Izazivanje javne debate u Izraelu
Brionski susreti i predlozi
Afera izmiče kontroli
Izbacivanje sovjetskih vojnika iz Egipta
Uklanjenja ograničenja za akciju i najava rata
Jugoslovensko shvatanje Sadatovih ciljeva
Istorija jugoslovenskih misija Hafeza Ismaila
Ambasador Afra predstavlja „nove koncepcije` u Beogradu
Misija generala Miškovića u Kairu
SAD — jedina velesila
„Pepsi kola` posreduje
Borba Egipta protiv detanta
Postavljanje ratnih ciljeva
Generali kritikuju Sadata, a on smenjuje 100 generala i oficira Zavera na svadbi
Planiranje pobede u ratu — bez rata
Rokfeler u Beogradu
„Pokažimo da smo spremni da se borimo`
Pravo na „eliminisanje efekata agresije`
Osvajanje „10 milimetara Sinaja”
Špijunska obmana Naserovog zeta
Američko - sovjetska kompatibilnost na Bliskom istoku
Egipatska kamuflaža
Izbacivanje sovjetskih savetnika — trojni dogovor Egipta, Sirije i Sovjeta
Suprotstavljeni naftni interesi u Vašingtonu
Dartmutski dijalozi
Najvažniji sastanak u hotelu St. Redžis na Menhetnu
Pet zaključaka Brukingsove studije
POGLAVLJE III — DIPLOMATSKI PROBOJ: SPORAZUM SINAJ II
Kisindžer krivi Izrael za neuspeh
Amerikanci dolaze na Sinaj
Ugovor o nekretninama od 4 milijarde dolara kojim je Amerika kupila Sinaj
Begin 1975. i suverenitet Izraela nad Judejom i Samarijom
Ljubičić: „Kisindžer je opasna zverka”
POGLAVLJE IV
— INICIJATIVE IZ 1977.
SADATOVA POSETA JERUSALIMU I PREGOVORI
Egipatske posleratne opcije
Januarske demonstracije protiv poskupljenja
Kulturni rat: Sadatova promocija faraonskog identiteta
Ograničenja arapskog identiteta
Sadat i ostali arapski lideri
Novi američki predsednik i stari problemi
Susret religioznih lidera — Kartera i Sadata
Put do „ličnog saveznika`
Čaušesku u Kairu
Akcija islamsih ekstremista — Takfir al Hidžra
Njujorška najava direktnih pregovora
Od Bukurešta do Jerusalima
Begin moli Čaušeskua da ubedi Sadata da poseti Vašington.
Pod maskama u Maroku
Tajne strane sastanka s Tohamijen
Kontroverze američko-sovjetske izjave
Blokada svih puteva i izlaz

Sadat u Bukureštu

Ideja konferencije u Jerusalimu

Sadatova najava: za mir - na kraj sveta

Probijanje arapskog leda

Staro poznanstvo s Mohamedom Kamalom

Karter obaveštava Sovjete o poseti Jerusalimu

„Sveta misija` i „veliki gest”

Hrabrost bez nagrade

Sirijski pozivi na Sadatovu likvidaciju

U oluji podrške i pritisaka

Granice dometa artiljerije

POGLAVLJE V — STRATEGIJA POSLE JERUSALIMA
Opadanje američke uloge
Predstavljanje mirovnih dokumenata
Osuda i izolacija
Uzvratni susret u Ismailiji
Veliki raskorak u neprijatnoj atmosferi
Sadat traži veliki šok
Veliki gest i javna predstava pomirenja
Asuanska deklaracija o palestinskom samoopredeljenju.
Nemački kancelar Šmit u Kairu
Egipat i problemi Afrike
`Egipat veruje u zemlju ili mir, a Izrael želi oboje”
Radna grupa u Jerusalimu
Nepoverenje u velike sile
Skandal na večeri
Prekid pregovora i kriza dijaloga
Dve formulacije palestinskog pitanja
Suprotnosti Šarona i Vajcmana
Rad vojne komisije i problami Sinaja
Razočarani Sadat u Vašingtonu
Plan od 9 tačaka
Poseta Nemačkoj
POGLAVLJE VI — MESECI RAZOČARANJA I OČEKIVANJA
Peresov opis Sadatove ličnosti
Pitanje Jerusalima i granica
Šta želite — mir ili teritoriju?
Posle sporazuma, sve je mogućno
Tajni dokument o susretu Sadata i Kartera
Beginova verzija povlačenja
Prepiska Sadata i Begina

Razmena pisama
Ubeđivanje u separatni sporazum
Sadatova promena stava preko noći
Premošćavanje raskoraka

Sastanak u zamku Lids

Dajanova „uobičajena perfidnost”
POGLAVLJE VII
— OTVARANJE VRATA KEMIP DEJVIDA
Sadatova poslednja reč
Pripreme za samit
Izraelski cilj — isključenje Egipta iz sukoba
Ko može da dozvoli neuspeh
POGLAVLJE VIII
— TOK PREGOVORA U 13 DANA
SAD razumeju brige Izraela
Pretvaranje Kartera u Sadatovog advokata
Udaranje šakom o sto
Povlačenje kao uslov za osvajanje
Krah plana „A`
Sadat želi da napusti pregovore
Rasprave do rane zore
Svađa Begina i Kartera
„Moj ministar misli da sam idiot`
Nema delimičnog, privremenog, ni postepenog rešenja
Šaronov pristanak na uklanjanje naselja
Postizanje konačnog nesporazuma
Pobeda bez trijumfa
„Tvoje reči su ušle na jedno, a izašle na drugo uvo`
POGLAVLJE IX
— PUT ZA KONAČNI POTPIS U VAŠINGTONU
Pet egipatskih ministara spoljnih poslova iz egiptskog pregovaračkog tima
Jugoslovenska ocena Kemp Dejvida
Egipatski dobici i gubici
Izraelski dobici i gubici
Američka uloga
Odbacivanje sporazuma u UN
Obnavljanje pregovora za konačno potpisivanje
Uticaj Ezera Vajcmana na Sadata
Osnivač izraelskog ratnog vazduhoplovstva i bonvivan
Važnost ljudskih osećanja
Kulturno-istorijska dimenzija, Zapadna obala i Istočni Jerusalim

Pretnja dolazi od Sovjetskog Saveza
Begin ne može da zaspi
Kako je Karter izveo čudo u Kemp Dejvidu
Narod spreman, vođe nisu hrabre
Egipat priznaje Izrael
Između želja i mogućnosti
Registar propuštenih prilika
Skandal banke BCCI i kupovina mira
Banka za džihad i nuklearni program
Palestinska i arapska reakcija
Cena zanemarenog problema
Egipatska tajna služba i CIA o Palestincima
POGLAVLJE X
— OBLIKOVANJE NOVOG BLISKOG ISTOKA
Zaokret u nacionaloj bezbednosti
Nobelova nagrada za ideal mira
Nuklearno pitanje Iraka
Pohvale na zapadu, kritike kod kuće
Sadat i intelektualci
Otklon od Naserovog intelektualnog nasleđa
Traženje izlaza van zemlje
Amerikanci prekidaju podršku?
Hejlakovo protivljenje Sadatu
Od nemila do nedraga — ubistvo Sadata
Beginov kraj mandata u ratu, umesto u miru
Zahlađenje umesto normalizacije

Nasleđe mirotvoraca i izazovi današnjice
Važnost pravog izbora
BIBLIOGRAFIJA
SUMMARY

ACKNOWLEDGMENT
ORIGINALNI TEKST SPORAZUMA NA ENGLESKOM JEZKU
INDEKS
BELEŠKA O AUTORU