ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2022
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Nova, nekorišćena.

Kako su Nemci postali beli : kratka (zavičajna) istorija rasizma / Vulf D. Hund ; prevela s nemačkog Aleksandra Bajazetov
Jezik srpski
Godina 2022
Beograd : Biblioteka XX vek, 2022 (Beograd : Standard 2)
Fizički opis 300 str. : ilustr. ; 18 cm
Drugi autori - osoba Bajazetov-Vučen, Aleksandra, 1969- = Bajazetov-Vučen, Aleksandra, 1969-
Zbirka Biblioteka XX vek ; 252
Prevod dela: Wie die Deutschen weiß wurden / Wulf D. Hund
Tiraž 700
Napomene i bibliografske reference uz tekst
Bibliografija: str. 239-287
Registar.
Predmetne odrednice
Rasizam -- Nemačka
Antisemitizam -- Nemačka

`Ako je verovati modernom rasističkom shvatanju istorije, Nemci su oduvek bili beli – štaviše, Nemci su izvorni, pravi belci. Tako je barem mislio slikar istorijskih tema i germanoman Vilhelm Lindenšmit. On je rezultate svojih razmišljanja 1846. predao učesnicima Skupa germanista u Frankfurtu i njegovom predsedavajućem Jakobu Grimu. Pre nego što se zvala Germanija, Nemačka se, kaže Lindenšmit, zvala Albija, „a albis i na staronemačkom znači beo“. A ko se danas pita kakvo telesno obličje bela rasa pridobija kod „nemešovitih“ ljudi, dobiće samo jedan odgovor: „Jedino je nemački čovek pravi beli muškarac“.

Jedan vek i tri rata kasnije, ova rasistička predstava temeljno je diskreditovana. Zapravo, ona je ozbiljno dovedena u pitanje još u Nemačko-francuskom ratu: za vreme opsade Pariza Nemci su, između ostalog, bombardovali i botaničku baštu i prirodnjački muzej, u kojem je radio profesor antropologije Arman de Katrfaž. Za Katrfaža je uzrok takvog varvarstva pruska rasa, race prusienne. Ostali Nemci su Germani, ali Prusi su za Katrfaža primitivna, mešovita finsko-slovenska rasa iz pradavnina. Zato je on formiranje nemačke nacionalne države posle rata, i to baš u Versaju, smatrao žalosnom antropološkom greškom, erreur anthropologique.

Zbog ovakve klevete nemački etnolog Adolf Bastijan toliko se uvredio da je prosto morao da odgovori. Sloveni su se, tvrdio je on, povukli pred nemačkim kolonizatorima, koji su se od 11. veka nadalje širili prema istoku Evrope: „U borbi za opstanak, struggle for existence, slabija rasa potisnuta je prema zakonu jačeg“. A tako su prošli i baltički Prusi: „Nalik Indijancima, Prusi su se kao sneg otopili na suncu koje se uzdizalo na obzorju istorije“. Potom su Nemci pobednici, doduše, preuzeli ime pobeđenih, ali s rasnog stanovišta oni s njima nemaju ničeg zajedničkog.

I za vreme Prvog svetskog rata Nemci su predstavljani kao varvari, a njihovi koreni su premeštani još dalje na istok. Radjard Kipling, koji je književnosti podario pesme poput „Teret belog čoveka“ i dečju Knjigu o džungli i koji je 1907. dobio Nobelovu nagradu za književnost, objavio je u Tajmsu sledeće stihove: For all we have and are | For all our children’s fate, | Stand up and meet the war. | The Hun is at the gate (Zarad svega što imamo i što jesmo, zarad sudbine naše dece, ustani i suoči se s ratom, Hun je pred vratima). Po završetku rata, redakcijski članak u Dejli mejlu zahtevao je u naslovu: The Huns Must Pay, Huni moraju da plate. Hune je, naime, pomenuo sam nemački car kada je ispraćao Nemce u Bokserski ustanak u Kini i poručio im da tamo ostave trag kakav su i Huni ostavili u Evropi; tokom rata anglosaksonski svet preuzeo je taj izraz i sve ga češće koristio za Nemce.

Korak dalje od azijatizacije načinjen je na jednom plakatu vojske Sjedinjenih Američkih Država na kom je Nemac prikazan kao majmun. Po šiljatom šlemu na kom piše „militarizam“ i po vilhelminskim brčićima u gorili lako prepoznajemo Prusa. U ruci mu je okrvavljena batina na kojoj piše „kultura“ na nemačkom. Za sobom je gorila, na drugoj strani Atlantika, ostavio razrušenu Evropu, a pred njim se, vidimo po natpisu na mestu na kom se iskrcao, pruža Amerika. Njenog alegorijskog otelovljenja, bespomoćne, dopola razodevene Kolumbije, Nemac se već dočepao. Potpisom „Enlist“ plakat poziva Amerikance da se dobrovoljno prijave u vojsku i unište tu divlju zver.`

SADRŽAJ
I UVOD
II UVERTIRA U POZORIŠTU.
Mudra bela nevesta s komornikom Mavrom
Boja i nazori
Empirija i teorija
Mudri belci
III BOJE GREHA.
Antisemitizam posle krstaških ratova
Crni i crveni Jevreji
Stigmatizacijom protiv mimikrije
Foetor Judaicus
IV CRNI VITEZOVI I SVETI CRNCI.
Ujedinjeni protiv nevernika
Dijalektika boje
Đavolov nakot i božja čuda
Od kralja do paža
V CRNI SVET I LENJIVI OLOŠ.
Aspekti stereotipa o Ciganima
Strani crnci i crni Nemci
Crne ovce kao beli Cigani
Sladak li je život ciganski
VI RASE MADE IN GERMANY.
Rasizam prosvetiteljstva
Koje su boje rase?
Sloboda, jednakost, belina
Evropska misija
VII REVIJA NARODA S KOLONIJALNOM ROBOM.
Kako je propagirana pripadnost beloj rasi
Klasna borba i ljudski zoološki vrtovi
Kaloderma i Sarotijevo Mavarče
Nagrada za pripadnost beloj rasi
VIII ŽUTA OPASNOST I CRNA SRAMOTA.
Na granicama bele rase
Najezda Mongola Reloaded
Crne zveri na Rajni
Borba protiv degeneracije
IX GOSPODARSKI NAROD I LJUDI NIŽEG REDA.
U rasističkom Rajhu
Skrnavljenje rase
Zaštita krvi
Rasizam
X OD PERSILKE DO BELOG DŽINA.
Nemačka se pere i izbeljuje
Pigmenti autoriteta
Podvući crtu
Na Zapadu

Vulf D. Hund (Wulf D. Hund, 1946) je nemački sociolog, profesor emeritus na Univerzitetu u Hamburgu (Fakultet za ekonomiju i sociologiju). Najviše radova i knjiga posvetio je proučavanju rasizma. U njegovu čast objavljen je međunarodni zbornik radova Racism and Modernity (Festschrift for Wulf D. Hund, LIT, 2011).