ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 427
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju!


Jegen Osman-paša ili Jegen Osman-Aga (umro 1689.) je bio osmanski vojskovođa jermenskog porekla.[1] Nakon što je postao komandant segbana u Anadoliji, igrao je ključnu ulogu u osmanskoj politici između 1687. i 1689. godine. Obavljao je funkciju rumelijskog beglerbega i komandovao je neuspešnom odbranom Beograda 1688. godine. Pogubljen je po naređenju sultana nakon izbijanja pobune segbana.

Biografija
Jegen Osman-paša je bio komandant svih anadolskih segbana.[2] Rivalitet janičara i sekbana rezultirao je pobunom.[3] Nakon poraza janičara na rumelijskom frontu, 1687. godine, oni su krenuli ka Istanbulu, kako bi svrgli sultana Mehmeda IV.[3] Sultan je svoju ćerku udao za Jegen Osman-pašu, kako bi ovaj držao janičare pod kontrolom.[4] Paša je postavljen 1687. godine za sandžaka Karahisara i Sahiba u zamenu za pružanje podrške sultanu sa 5000 ljudi. Na svoje insistiranje, postavljen je za serčešmu (šef bezbednosti) ove pokrajine. Umesto da svoje snage dovede na front, sredinom maja 1687. godine Jegen Osman-paša je doveo oko 4000 ljudi u Istanbul. Umesto da se suprotstavi snagama koje su pretile sultanu, i on je postao pretnja.[5][6] Samo 1500 ljudi poslato je na front krajem juna. Da bi zadovoljio apetite Jegen Osman-paše, sultan ga je postavio za beglerbega Rumelije, čije je sedište bilo u Sofiji. Paša je bio zadužen za veoma važan front prema Svetoj ligi. Godine 1683, nakon neuspešne turske opsade Beča, izbio je Veliki bečki rat, koji će trajati do 1699. godine. Rat će biti završen porazom Turaka i potpisivanjem sporazuma u Kapeli mira u Sremskim Karlovcima. Karlovački mir označio je početak opadanja moći Osmanskog carstva i otvaranje tzv. Istočnog pitanja. Paša je na funkciji beglerbega Rumelije ostao do 1689. godine. Teritorije koje je kontrolisao tretirao je kao svoj lični feud.[7][3] Porezi su povišeni na nepodnošljiv nivo, što je izazivalo nepopularnost i kritike.[8]

Mehmeda je nasledio Sulejman II, koji je nastavio politiku svog prethodnika prema segbanima. Jegen Osman-paša se kao rumelijski beglerbeg pobunio protiv novog sultana i postao glavni neprijatelj nove osmanske vlade. Oko njega su se okupili svi nezadovoljni segbani, uključujući i mnoge iz Anadolije. Sultan mu je ponudio mesto namesnika Temišvara, ali je ovaj odbio. Potom ga je imenovao sandžakbegom Bosne, a njegovog ujaka sandžakbegom Hercegovine, ali ni to nije zadovoljilo pašine ambicije. Pašine snage od 10.000 ljudi nastavile su pljačkati teritorije pod njegovom kontrolom, uključujući osmansku Srbiju i Grčku.[9][10] Prema nekim izvorima, Jegen Osman-paša je imao više novca od osmanske riznice.

Godine 1688. snage Jegen Osman-paše opljačkale su riznicu Pećke patrijaršije, skrivenu u manastiru Gračanica.[11][12] Prema pismu katoličkog vladike Petra Bogdanija, Jegen Osman-paša je pretio srpskom patrijarhu Arseniju III Crnojeviću odsecanjem glave, jer je srpski crkveni poglavar od Austrijanaca dobijao novac za podsticanje pobune protiv Osmanlija.[13] Sulejman je 1688. godine imenovao Jegen Osman-pašu upravnikom Beograda.[14] To je razljutilo pašu, budući da je beogradski upravnik bio podređen mađarskom serdaru Hasan-paši. Paša je pretio da se neće potčiniti ni njemu ni samoj Porti. Borba za položaj serdara Mađarske dovela je do stvaranja duboke mržnje između Hasan-paše i Jegen Osman-paše.[15] Jegen Osman-paša je sa snagama došao u Beograd, nasilno svrgao Hasan-pašu, zarobivši njegov logor na Vračaru, i bacio ga u tamnicu. [16][15]

Opsada Beograda
Glavni članak: Opsada Beograda (1688)
Snage Svetog rimskog carstva opsele su Beograd 1688. godine. Car je poslao pismo Jegen Osman-paši, nudeći mu Vlašku u zamenu za napuštanje Osmanlija.[16] Međutim, paša je tražio celu Slavoniju i Bosnu, te dogovor nije sklopljen.[17] Austrijanci su postavili pontonske mostove kod Ostružnice i prešli Savu sa 10.000 ljudi. Jegen Osman-paša ih je napao sa većinom svojih snaga, ali su ga Austrijanci odbili u čak dva napada i osvojili teritorije na desnoj obali Save, gde prebacuju nove snage.[18] Kada je Jegen Osman-paša shvatio da je nadjačan, spalio je svoj logor i povukao se u Smederevo, koje je dva dana pljačkao. Potom je napustio Smederevo i preko Smederevske Palanke otišao u Niš.[19] Odatle je pisao izveštaje, tražeći vojnu i finansijsku podršku za dalju odbranu Beograda i uništenje otpora raje. Objasnio je da će Beograd pasti u roku od deset dana ukoliko njegovi zahtevi ne budu ispunjeni. Porta mu je poslala 120 vreća zlata, sa kojim je paša mobilisao muslimansko stanovništvo Rumelije kako bi se izborio sa pobunjenim stanovništvom Beogradskog pašaluka.[20]

Poslednje godine
Jegen Osman-paša je pokušao postati i veliki vezir. Iako su njegove ambicije izazivale nezadovoljstvo drugih osmanskih državnika, oni se nisu okretali protiv paše, plašeći se narastanja moći Osmanlija. Međutim, na ratnom savetu u Jedrenu krimski kan Selim I Giraj pozvao je Portu da pogubi Jegen Osman-pašu.[21] Veliki vezir je zabranio segbanski korpus i zapretio vojnicima pogubljenjem u slučaju pobune.[3] Usledio je građanski rat, u kome je pobedu ostvarila osmanska vlada. Jegen Osman-paša je zarobljen i pogubljen. Pobuna segbana time nije bila ugušena. Sultan je tek 1698. godine postigao novi sporazum sa segbanima. On nije zaživeo, te su se pobune nastavile i tokom 18. veka.


Dr Srđan Katić
Rođen 1963. godine. Studije istorije na Filozofskom fakultetu u Beogradu završio 1988. Na stručnom usavršavanju u Turskoj proveo dve godine (1990-1992). Magistrirao 1996. radom Jegen Osman-paša, a doktorsku disertaciju Istorija rudarstva i metalurgije u Osmanskom carstvu (na primeru Smederevskog sandžaka) odbranio 2005. godine. U Istorijskom institutu radi od 1990, sa prekidom 1995-2002. kada je bio asistent na Katedri za nacionalnu istoriju novog veka Filozofskog fakulteta u Beogradu.
Oblast istraživanja: istorija srpskog naroda pod Turcima od 16. do 18. veka.