ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2007
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

NOVA SRBIJA I SLAVENOSRBIJA Mita Kostić
Novi Sad 2007 170 str


Дефинитивним укидањем Потиске и Поморишке војне границе 1751. године изазване су сеобе Срба у Руско царство, које су започеле те исте године и, у већим или мањим групама, трајале до краја шездесетих година тога века.

Главнину исељеничке масе чинили су Срби из Потиске (Мартонош, Кањижа, Сента, Бечеј, Турија, Србобран, Бачко Градиште, Тител, Мошорин и др.) и Поморишке војне границе (Печка, Арад, Наÿлак, Семлак, Павлич, Јенова, Глоговац, Åољмош и др.). Неколико година касније почели су се исељавати, у мањем броју, и Срби из Црне Горе, Босне, Херцеговине, Далмације, Славоније и Србије (из дела под турском влашћу). За разлику од ранијих сеоба у Русију, сеоба 1751. године, због знатних размера које је попримила, називана је и „Велика сеоба Срба у Русију“.

Населивши се у Руско царство, углавном на подручју данашње Украјине, Срби су током протеклих двесто и педесет година готово у потпуности асимиловани. Српска политика у матици а ни српска историографија, стицајем разних пре свега историјских околности, нису поклањале знатнију пажњу сеоби нити српској дијаспори у Русији, односно у Украјини. Никада није била обележена ни било која годишњица ове сеобе.

У двоиповековној елипси протеклог времена књига академика Мите Костића Српска насеља у Русији: Нова Србија и Славеносрбија* била је најзначајнији отклон од заборава Сеоба и историјске судбине одсељених Срба. На Костићево дело ослонио се и знаменити српски писац Милош Црњански стварајући монументални роман Сеобе.

Сеоба Срба у Руско царство и њихово насељавање на украјинској и руској земљи догаÿања су за које се може рећи да чине, у дословном смислу, заједничке странице историје српског, украјинског и руског народа. Та чињеница била је Српско-украјинском друштву у Новом Саду ваљан подстицај да 250-годишњици ових збивања посвети велику пажњу већ и током претходних неколико година.

Јуна месеца 2000. године Српско-украјинско друштво усвојило је „Програм активности Друштва на обележавању 250-годишњице Сеобе Срба у Русију половином 18. века“. Усвајању „Програма...“ претходиле су вишегодишње активности Друштва у вези са наступајућом 250-годишњицом. Мотивисани чињеницом да су Срби, нашавши се на територији данашње Украјине, већем броју насеља дали имена из „старог краја“, Друштво је посредовало у успостављању трајних веза измеÿу истоимених места у Бачкој и Банату и места на подручју некадашње Нове Србије.

Друштво је, у споразуму са Централним државним историјским архивом Украјине у Кијеву, иницирало и организовање изложбе „Насељавање Срба у Украјини у 18. веку“ која је 1997. године приреÿена у Архиву Војводине у Новом Саду, а следеће године и у Архиву Србије у Београду.

Пошто се Извршни одбор Председништва Српске академије наука и уметности, на седници одржаној 7. септембра 2000. године, упознао са Програмом активности Друштва на обележавању 250-годишњице Сеобе, уследио је предлог Академије да се Програм обележавања ове годишњице допуни поновним издавањем поменуте Костићеве књиге, коју је већ далеке 1923. године издала Српска краљевска академија у Београду. Председништво Српско-украјинског друштва је одлучило да остваривање предлога САНУ преузме на себе.

Неколико ваљаних разлога навело нас је да књигу Мите Костића издамо са неопходним поправкама и допунама, а не у фототипском облику. Закључили смо да су нужне исправке графичких грешака, грешака у навоÿењу имена личности, назива места, код скраћеница и „фуснота“, као и да је текст књиге потребно прилагодити важећем правопису.

Велики број личности и географских имена захтевао је да књигу снабдемо и одговарајућим именским и географским регистром, како би се олакшало њено коришћење. Потрудили смо се да Костићевој књизи додамо и пет ововремено израÿених географских карата које ће читаоцу помоћи да стекне потпунију слику простора на коме су се сеобе и насељавања збивали. Додали смо неколико илустративних прилога и граÿу за библиографију књига и чланака о сеобама у Руско царство која може бити од помоћи будућим истраживачима тих збивања. Ове допуне учинили смо у уверењу да ћемо Костићеву књигу на стручан начин вратити у живот и тако учврстити њено високо место које има у историографији и култури српског народа.

Поговор, или тачније речено поглед савременог историчара на књигу и њеног аутора након осамдесет година од њеног издавања, из пера је Костићевог некадашњег асистента, сада академика Славка Гавриловића.

Потпору за издавање ове књиге, уз Покрајински секретаријат за културу, образовање и науку, који је покрио половину штампарских трошкова, пружило је још једанаест институција и предузећа, и то у виду претплате. У знак захвалности за тај чин, све њих навели смо на крају књиге.

Српско-украјинско друштво у Новом Саду потрудиће се да књига академика Мите Костића доспе у народне и школске библиотеке и да допре до шире јавности – што ће бити вредан прилог обележавању 250-годишњице Сеобе.

Мр Средоје Лалић,
председник Српско-украјинског друштва у Новом Саду


УВОД

Овај рад је углавном прилог историјској етнографији српског народа и чини покушај да се у целини прикаже миграциона струја аустроугарских Срба у Русију, која је почев своје кретање за време Петра Великог основала у јужној Русији прво српско војничко насеље, из кога се доласком нових миграција за царице Ане развио српски хусарски пук, а услед Хорватове и Åевићеве сеобе Срба из Поморишја и Потисја, развила су се војничка насеља Срба у Русији: Нова Србија и Славеносрбија.

Историја постанка, развоја и пропасти ова оба насеља чини главни задатак овог рада.

Стога ћемо ту миграциону струју приказати у генетичком развоју, с историјско-етнографским прегледом свих појединих миграција Срба и других православних народа, у првом реду из Аустроугарске па онда и других крајева, које је та струја за собом повукла; при томе ћемо нарочито гледати да узроке и почетке сваког миграционог покрета што боље образложимо.

Све те миграције Срба из Аустроугарске и транзит других миграција преко ње у Русију, стоје у узрочној вези са спољном политиком бивше монархије и омогућене су једино дипломатским интервенцијама Русије код бечког двора, који је Русији у том погледу морао попуштати, јер му је њено савезништво против Турака и Фридриха ÌÌ било преко потребно. Због тога је и тим дипломатским трансакцијама поклоњено много пажње.

Рад почива на граÿи из Ратног (Криегсарцхив) и Државног архива (Хаус-, унд Стаатсарцхив) у Бечу, Митрополијско-патријаршијског архива у Карловцима, царског Државног архива у Москви и одговарајућој литератури на српском, немачком, руском и другим језицима.
l.1.o.3