ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2017
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

RODA RODA srpski dnevnik izveštača iz prvog svetskog rata - ratni presbiro austrougarske monarhije

Autor: Gordana Ilić Marković

Povez: tvrd
Broj strana: 293.
Izdavač: Prometej, Novi Sad

Гордана Илић Марковић рођена је у 1964. године у Зеници. Матурирала је у Шапцу, студирала је класичне науке на Филозофском факултету Универзитета у Београду и јапанологију и славистику на универзитету у Бечу. Од 2004. Запослена је на Одсеку за славистику Бечког универзитета. Главне области истраживачког рада су медотика наставе страног језика, вишејезичност и читалачка компетенција, јужнословенско–аустријске језичке и културне везе, историјско–лингвистичка дискурсна анализа пропагандног израза, културна и социјална историја Првог светског рата. Обравила је више стручних радова. Активно учествује у осмишљавању и рализацији интеркултуралних пројеката у Аустрији. Аутор је књиге Дневник великог рата издате у Бечу 2014. године.


Ауторка је идеју за настанак књиге Рода Рода српски дневник извештача из Првог светског рата пронашла током вишегодишњег бављења језичким изразом српске и аустроугарске штампе и литературе везане за Први светски рат.
Александар Рода Рода рођен је као Шандор Фридрих Розенфелд 1872. године у јеврејској породици у Дрновицама у Моравској. Био је писац, новинар, а по образовању артиљеријски наредник. Његова породица се преселила у Славонију када је његов отац добио место надзорника имања хрватског грофа Пејачевића. Са осамнаест година прешао је у католичку веру. Још је његов отац породично презиме променио у Рода, а Александар је 1906. године као своје презиме уписао Рода Рода. Након прекинутих студија права стекао је војно образовање и био је стациониран у артиљеријском пуку у Грацу, Загребу и Осјеку. Затим је због више дисциплинских поступака ослобођен војне службе. Прву причу објавио је 1900. године и посветио се писању као официр у резерви. Путовао је по Бaлкану, Шпанији, Француској и Италији. Писао је за сатиричне приче за листове, дневне новине, и др.Због текста „Час мачевања“ у коме је исмејао једног генерала одузет му је војни чин 1907. године. По избијању рата постао је ратни извештач за бечки лист Ноје Фраје пресе из Србије, Русије, Италије и Румуније. Писао је и за неколико немачких листова. Од изузетног значаја је његово дело Српски дневник који је у овој књизи први пут објављен у Србији. После рата живео је у Бугарској, Бечу, Берлину, Минхену. Након присаједињења Аустрије Трећем рајху 1938. Рода Рода је као Јеврејин био присиљен на емиграцију. Одлази у Швајцарску па у САД. До краја живота писао је оштре критике сада усмерене према Немачкој, Аустрији, Хитлеру и Герингу. Умро је у Њујорку 1945. године од леукемије.


Ауторка у овој књизи наглашава језички израз аустроугарске ратне пропаганде на примеру обмимног стваралачког дела Рода Роде као ратног извештача и сарадника Аустроугарског Ратног пресбироа. Рода Рода као писац је у периоду пре Првог светског рата био најпознатији хумориста немачког говорног подручја, мајстор кратке форме, први преводилац Петра Кочића и Бранислава Нушића на немачки језик.
Рода Рода је био званични ратни извештач за за бечки лист Ноје Фраје пресе са српског, руског и италијанског ратишта. Писао је извештаје, есејистиче прилоге, приче и анегдоте. О Србији је писао још од анексионе кризе, затим са фронта у балканским ратовима. У књизи ауторка посматра његово стваралаштво у контексту аустроугарског Ратног пресбироа чији је био сарадник, као и текстове његових савременика Штефана Цвајга, Роберта Музила, Егона Ервина Киша, Хуга фон Хофманстала.


Књига садржи преводе до сада на српском необјављених текстова из предратног и ратног времена везаних за Краљевину Србију: одабране чланке из аустроугарске ратне штампе, избор есеја и записа, сатиру „Барта и Хетера“ и књигу Српски дневник. Свеприсутност његових текстова у медијима Аусторугарске монархије један је од битних извора за разумевање формирања негативног јавог мњења о Краљевини Србији пред Први светки рат.
Поред предговора књига садржи десет поглавља од којих издвајамо Ратни пресбиро, Ратни извештачи, Рода Рода о Србији и Србима, Српски дневник.
Први светски рат био је први велики медијски рат у историји. Пропаганду су стварали и преносили штампа, фотографија, филм, ументички плакати, разгледнице, слике, музика и позориште. Аустроугарска ратна служба за надзор основана је 1909. године са задатком цензурисања и контроле поште, телефона и штампе. Била је предвиђена за рад на подручју аустријског дела Двојне моанрхије и у Босни и Херцеговини. Поред Ратне службе за надзор, у Бечу је 25. јула 1914. године формиран Ратни пресбиро, који је био директно подређен Врховној војној команди. Главни задатак је била цензура свих медија. Следеће, означити кривца за рат и предочити разлоге за неопходност уласка у исти. Временом је проширио своје деловање на ликовно и музичко стваралаштво, филм, позориште, тако да ништа у Монархији није могло бити објављено без одобрења Ратне надзорне службе а као извршни орган служио је Ратни пресбиро. Такође важан чинилац у овој машинерији је била литерарна група – пропагандно одељење прикључено Ратном архиву. Задатак ове групе био је издавање историјских књига, књига о актуелним ратним догађајима, које су имале образовни карактер. Ове пропагандне приче објављиване су анонимно. Писци сарадници ове групе били су: Хуго фон Хофманстал, Херман Бар, Рода Рода, Роберт Музил, Рајнер Марија Рилке, Штефан Цвајг и др. За разлику од литерарне групе која се налазила у Ратном архиву, група ратних извештача, уредника и пропагандна група биле су смештене у Ратном пресбироу. Ратни извештачи писали су под пуним именом и презименом са задатком да одржавају одушевљење народа за рат и његову спремност за жртву.


Рода Родин опус литералног и журналистичког стваралаштва о Сбији обухвата четири периода: предратне године, лето и јесен 1914, јесен и зима 1915, и на Крфу и Србија под окупацијом.
Текстови објављивани пре рата нису били текстови државне пропаганде. Журналистички прилози још увек су изражавали лично мишљење дописника, а прилози у сатиричним часописима били су уметнички изражена критика друштва. За време Балканских ратова Рода Рода је био извештач за аустроугарску и немачку штампу из Атине и Константинопоља. У фебруару 1914. у немачком сатиричном часопису Симплицисимус објављена је његова хумереска о имагинарном сустету са Драгом Машин.
На дан објаве рата Рода Рода издаје текст „Аустрија маршира“ у берлинском листу Vossische Zeitung. То је био његов први ратни чланак. Уочљива је његова намера да сам себе најављује као доброг познаваоца Србије, да он сигурно зна шта се дешава у Србији, како се Срби припремају за рат, и како су се за њега одавно и припремали. У то време Рода Рода се налазио у централи Ратног пресбироа у Галицији. У чланцима који се односе на српско ратиште пише према општим захтевима пропаганде – да се Србија дуго припремала за рат и изазвала рат, да је Аустроугарска увучена у рат, да је непријатељ бројчано надмоћнији, да је целокупно становништво Србије, укључујући и жене, децу и старце, под оружјем, да се аусторугарске трупе одлучно боре и да су сви народи Монархије устали у одбрану царства. У време када је Ратни пресбиро прешао у Мачву борбе су окончане. Рода Рода пише краће чланке о успесима аустроугарских трупа у Београду, Обреновцу, Ваљеву и Крагујевцу. Даље, од јесени 1914. до јесени 1915. године Рода Рода се свакодневно јавља са руског фронта. Текстови се односе на извештаје о борбама, фељтонским прилозима, о стању на италијанском и сочанском фронту. У периоду од 1916-1918. извештава са руског и италијанског фронта, док извештаје са солунског фронта не пише.


Српски дневник. Српски дневик је објављен у бечко–берлинској издавачкој кући „Улштајн“ 1918. године. Текстову су настали током рата и прикупљени су у једну књигу до 1916. године. Дневник има 251 страну у малом формату. Садржи кратак предговор где је описан узрок и прве године рата, затим дванаест поглавља посвећених окупацији Србије у јесен 1915. године. Приложене су две карте Београда и околине. Стил којим је писан је хроничарско–пропагандни, јер описи места, људи, догађаја имају за циљ да представе Србију као простор са лошом инфраструктуром и заосталом културом. Ту се види и најјачи пропагандки израз кроз анегдоте и описе културе и менталитета. Такође и овде скреће пажњу на своје познавање културе и обичаја Србије.
У опусу Рода Роде, кроз његове чланке, есеје и фељтоне, такође и у Српском дневнику, видимо његов јак пропагандни израз, али такође уочавамо да је био и пажљиви посматрач, проницљиви критичар друштвених прилика чак и хумориста. Од је добро позавао историју, обичаје и менталитет народа о којима пише.

G/12