ISBN: Ostalo
Godina izdanja: .
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Lepo očuvano

Bertran Galimar Flavinji OD VITEZOVA HOSPITALACA Svetog Jovana Jerusalimskog DO MALTEŠKIH VITEZOVA










.....




Vitezovi Hospitalci (takođe poznati kao Suvereni Red Svetog Jovana Jerusalimskog od Rodosa i od Malte, Malteški vitezovi, Vitezovi sa Rodosa, i Malteški kavaljiri; francuski: Ordre des Hospitaliers ) je udruženje koje je počelo kao bolnica osnovana u Jerusalimu 1080. da bi se starala o siromašnim i bolesnim hodočasnicima u Svetoj zemlji. Nakon osvajanja Jerusalima 1099. u Prvom krstaškom ratu postala je verski i viteški red kako bi se starala i branila Svetu zemlju. Zvanično je priznat 15. februara 1113. u papinoj buli. Posle gubitka hrišćanske teritorije u Svetoj zemlji, Red je delovao sa Rodosa gde je imao suverenost, a kasnije sa Malte gde je bio vazalna država pod španskom vice-kraljevinom Sicilijom.


Sadržaj
1 Naziv
2 Grb
3 Istorijat
4 Veliki majstori
5 Vidi još
6 Spoljašnje veze
Naziv[uredi | uredi kod]
Postoji više naziva koji su označavali ovaj viteški red.

Jovanovci je naziv koji su dobili zbog crkve Svetog Jovana uz koju su podigli bolnicu.
Hospitalci je naziv koji su dobili zbog toga što su osnovali bolnicu u Jerusalimu u u kojoj su lečili ranjene i bolesne.
Malteški vitezovi je naziv koji su dobili kada su se preselili na Maltu.

Malteški krst
Grb[uredi | uredi kod]
Nosili su crnu odoru na kojoj je bio beli krst, koji podseća na gvozdeni krst, što je bio i njihov grb, po kome su bili prepoznatljivi sve vreme srednjeg veka.
Nakon selidbe na Maltu, promenili su grb koji je i danas u upotrebi. Čini ga srebrni (argent) malteški krst na crvenom (gules) štitu.
Istorijat[uredi | uredi kod]
Posle pada Jerusalima, 1187. godine, prelaze na Kipar, a potom na Rodos. Kada su Turci osvojili Rodos 1522, car Svetog Rimskog carstva Karlo V ih seli na Maltu 1530. godine. Nakon Velike opsade 1565. godine, na ostrvu je podignut novi grad nazvan po velikom majstoru viteškog reda Žanu de la Valeti; otud La Valeta ili jednostavno Valeta. Napoleon I je na svom pohodu ka Egiptu osvojio Maltu 1798, nakon čega su vitezovi prešli u Rim.

Ivanovci u Hrvatsku stižu na poziv bana Borića. Već u XII. stoljeću su ivanovci imali ogromne posjede na Ivanščici s utvrđenim gradom Belom. Ivanovci su u Hrvatskoj svoje posjede stekli isključivo kraljevskim darovanjem i kasnijim preuzimanjem templarskih posjeda nakon ukinuća Templarskog reda 1312. od strane avinjonskog pape Klementa V.

U posjedu Ivanovaca se između ostalog spominje Marča kod Kloštar Ivanića, Glogovnica, Tkalec, sv. Juraj od Planine (monasterium s. Georgii de Planina)[1] kod Kašine i Čiče ispod Save. U Hrvatskoj su djelovali do 17. stoljeća [2].

U Hrvata se ivanovci javljaju i u Bačkoj. Imali su samostan i crkvu u Baču. Njihov samostan su naslijedili franjevci [2].

Za vreme rata 1885. između Kraljevine Srbije i Kneževine Bugarske, Malteški red je donirao srpskim železnicama sanitetski voz od 10 kola, koji je saobraćao na relaciji Beograd-Niš.

Veliki majstori[uredi | uredi kod]
Blagosloveni Žerar (The Blessed Gerard) (1099-1120)
Rejmon de Puj de Provans (Raymond du Puy de Provence) (1120-1160)
Ože de Balben (Auger de Balben) (1160-1163)
Arno de Kom (Arnaud de Comps) (1162-1163)
Žilber Deseji (Gilbert d`Aissailly) (1163-1170)
Gaston de Mirol (Gastone de Murols) (oko 1170-1172)
Žilber Sirijski (Gilbert of Syria) (1172-1177)
Rože de Mulin (Roger de Moulins) (1177-1187)
Ermangar Dasp (Hermangard d`Asp) (1187-1190)
Garnijer de Naplu (Garnier de Naplous) (1190-1192)
Žofroa de Donžon (Geoffroy de Donjon) (1193-1202)
Alfons Portugalski (Alfonse of Portugal) (1203-1206)
Žofroa le Rat (Geoffrey le Rat) (1206-1207)
Gerin de Montegi (Guerin de Montaigu) (1207-1228)
Bertran de Tesi (Bertrand de Thessy) (1228-1231)
Gerin de Montegi (Guerin de Montaigu) (1231-1236)
Bertran de Komp (Bertrand de Comps) (1236-1240)
Pjer de Vjel-Brid (Pierre de Vielle-Bride) (1240-1242)
Žilom de Šatonef (Guillaume de Chateauneuf) (1242-1258)
Igi de Revel (Hugues de Revel) (1258-1277)
Nikola Lornj (Nicolas Lorgne) (1277-1284)
Žan de Vilijer (Jean de Villiers) (1284-1294)
Odon de Pin (Odon de Pins) (1294-1296)
Žilom de Vilar (Guillaume de Villaret) (1296-1305)
Fulk de Vilar (Foulques de Villaret) (1305-1319)
Elion de Vilnev (Helion de Villeneuve) (1319-1346)
Diedone de Gonzo (Dieudonné de Gozon) (1346-1353)
Pjer de Kornejan (Pierre de Corneillan) (1353-1355)
Rože de Pin (Roger de Pins) (1355-1365)
Ramon Berenže (Raymond Berenger) (1365-1374)
Rober Žilijak (Robert de Juliac) (1374-1376)
Huan Fernandez Deredija (Juan Fernández de Heredia) (1376-1396)
Rikardo Karaćolo (Riccardo Caracciolo) (1383-1395) suparnički veliki majstor
Filiber de Nejak (Philibert de Naillac)(1396-1421)
Antonio Fluvijan de Rivijer (Antonio Fluvian de Riviere) (1421-1437)
Žan de Lastik (Jean de Lastic) (1437-1454)
Žak de Mili (Jacques de Milly) (1454-1461)
Pjero Raimondo Cakosta (Piero Raimondo Zacosta) (1461-1467)
Đovani Batista Orsini (Giovanni Battista Orsini ) (1467-1476)
Pjer Dobison (Pierre d`Aubusson) (1476-1503)
Emeri Damboaz (Emery d`Amboise) (1503-1512)
Gi de Blanšfort (Guy de Blanchefort) (1512-1513)
Fabricio del Kareto (Fabrizio del Carretto) (1513-1521)
Filip Vilijer de Lil-Adam (Philippe Villiers de L`Isle-Adam) (1521-1534)
Pjero de Ponte (Piero de Ponte) (1534-1535)
Didije de Sen-Žej (Didier de Saint-Jaille) (1535-1536)
Huan de Omedes i Koskon (Juan de Homedes y Coscon) (1536-1553)
Klod de la Sengle (Claude de la Sengle) 1553-1557)
Žan de la Valet (Jean de la Vallette) (1557-1568)
Pjer de Mon (Pierre de Monte) (1568-1572)
Žan de la Kasjer (Jean de la Cassiere) (1572-1581)
Igi Luben de Verdaj (Hugues Loubenx de Verdalle) (1581-1595)
Martin Garze (Martin Garzez) (1595-1601)
Alof de Vinjakur (Alof de Wignacourt) (1601-1622)
Luis Mendez de Vaskonseljos (Luís Mendes de Vasconcellos) (1622-1623)
Antoan de Pol (Antoine de Paule) (1623-1636)
Huan de Laskaris-Kastelar (Juan de Lascaris-Castellar) (1636-1657)
Antoan de Redin (Antoine de Redin) (1657-1660)
Anet de Klermon-Žesan (Annet de Clermont-Gessant) (1660)
Rafael Kotone (Raphael Cotoner) (1660-1663)
Nikola Kotone (Nicolas Cotoner) (1663-1680)
Gregorio Karafa (Gregorio Carafa) (1680-1690)
Adrijen de Vinjakur (Adrien de Wignacourt) (1690-1697)
Ramon Perejo i Rokafil (Ramon Perellos y Roccaful) (1697-1720)
Mark Antonio Condadari (Marc`Antonio Zondadari) (1720-1722)
Antonio Manoel de Vilena (Antonio Manoel de Vilhena) (1722-1736)
Remon Despuj (Raymond Despuig) (1736-1741)
Manuel Pinto de Fonseka (Manuel Pinto de Fonseca) (1741-1773)
Fransisko Ksimenes de Teksada (Francisco Ximenes de Texada) (1773-1775)
Emanuel de Roan-Poldik (Emmanuel de Rohan-Polduc) (1775-1797)
Ferdinand fon Hompeš cu Bolhajm (Ferdinand von Hompesch zu Bolheim) (1797-1799)
Pavle I od Rusije (Pavel I Petrovič) (1798-1801) de fakto
Đovani Batista Tomazi (Giovanni Battista Tommasi) (1803-1805)
Iniko Maria Gevara-Suardo (Innico Maria Guevara-Suardo) (1805-1814) zamenik
Andre di Đovani (André Di Giovanni) (1814-1821) zamenik
Antoan Buska (Antoine Busca) (1821-1834) zamenik
Karlo Kandida (Carlo Candida) (1834-1845) zamenik
Filipe di Koloredo-Mels (Philippe di Colloredo-Mels) (1845-1864) zamenik
Alesandro Bordžija (Alessandro Borgia) (1865-1871) zamenik
Đovani Batista Česki a Santa Kroče (Giovanni Battista Ceschi a Santa Croce ) (1871-1879) zamenik
Đovani Batista Česki a Santa Kroče (Giovanni Battista Ceschi a Santa Croce ) (1879-1905)
Galeaco fon Tun und Hoenštajn (Galeazzo von Thun und Hohenstein) (1905-1931)
Ludoviko Kiđi Albani dela Rovere (Ludovico Chigi Albani della Rovere) (1931-1951)
Anđelo de Mojana di Kolonja (Angelo de Mojana di Cologna) (1962-1988)
Endru Viloubi Ninian Berti (Andrew Bertie) (1988-2008)
Metju Festing (Matthew Festing) (2008-danas)

Tags:
Vitezovi tajni redovi hospitalci templari .... tajna drustva krstaši krstaski pohodi