ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1985.
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Izdavač: GRO Dimitrije Davidović, Smederevo
Godina izdanja: 1985.
Povez: Broširan sa klapnama
Format: 21 cm
Broj strana: 200
Stanje: Veoma dobro




Живорад Жика Лазић рођен је 28. децембра 1933. године, у селу Лугавчина, у близини Пожаревца. Српски сценариста и писац Живорад Жика Лазић преминуо је 13. септембра 2009. године, у Београду, у 76. години, после краће и тешке болести. Мати га је узела за руку и из села одвела у Београд на школе где је положио велику матуру и студирао психологију на Филозофском факултету. Отац је Марије и Милоша.

Аутор је сценарија за многе култне серије српске кинематографије, међу којима су „Музиканти“, „Љубав на сеоски начин“, „Грађани села Луга“, „Докторка на селу“ и ,,Сељаци”. Творац је и неколико сценарија за игране филмове, а комади по мотивима његових историјских романа извођени су на сцени Народног позоришта у Београду. У српској књижевности појавио се први пут са књигом приповедака ,,Путем поред реке” 1957. године. Након свог првенца објавио је још двадесетак књига, романа и збирки приповедака. Аутор је сценарија за неколико играних филмова, а комади по његовим историјским романима играни су на сцени Народног позоришта у Београду. Превођен је на седам светских језика (енглески, немачки, руски, дански, бугарски и друге). Из штампе му је изашла и књига ,,Скаске о вожду”. Радио је и као новинар у листу Интервју, Илустрованој политици, НИН-у и Дуги а хонорарно је писао за Политику и Вечерње новости, трагајући за идеалним главним уредником, али, причао је, у својој новинарској каријери није га срео… Добитник је многобројних награда. Фебруара, ратне 1993. године, био је један од првих ратних извештача, који се директно из београдске Кнез Михаилове улице упутио на прву линију фронта, вођен искључиво својом професионалном етиком, патриотизмом и жељом да буде тамо где нико други од његових колега није имао ни жеље, ни храбрости да oде.

У Лугавчини, родном месту и завичају сценаристе и књижевника Живорада Жике Лазића је откривена спомен плоча на његовој кући, у којој је проводио последње године живота. У договору са пишчевом родбином, у школи у Лугавчини је уређена спомен соба „Кутак Жике Лазића“ где су се за почетак нашли пишчев радни сто, писаћа машина и део библиотеке. Иницијатива за постављање плоче потекла је од Боре Милошевића, дирктора Основне школе „Бранко Радичевић“ у Лугавчини, чији су ученици, тим поводом, припремили пригодан програм. „У Србији села умиру, што не значи да Срби не воле село. Истина је да га воле, али на малом екрану, а то је ипак гаранција његове будућности”, шаљиво је говорио Жика Лазић.

Драма Жике Лазића ,,Књажев секретар“ премијерно је изведена у Народном позоришту у Београду 1970. године. Вредности овог Лазићевог штива оновремена позоришна критика и публицистика нису уочиле. Драми је спочитавана фрагментарност, структурна нецеловитост, сценска спектакуларност и потчињеност целог текста лику књаза Милоша. Међутим, истиче се ваљаност фељтонистичке основе комада, сматрајући да је било потребно да се у репертоар врати историјска драма. Повест о секретару кнеза Милоша, Алекси Поповском, који је, како то описује Жика Лазић, главом платио забрањену љубав, мелодрамском основом скрива праву тему на којој писац у време настанка драме није смео да инсистира. Реч је о владавини тиранина који управља земљом не поштујући ни Божије, ни људске законе, ослањајући се на батинаше, удворице и доушнике које промовише у дворску камарилу. Жика Лазић је у личности кнеза Милоша нашао самодршца, али је желео да избегне сваку могућну алузију на актуелни режим, па је отуда позвао у помоћ историјске личности као што су Вук Караџић, Јоаким Вујић и други. У књизи ,,Карађорђе којекуде” од заборава је отргао историјске чињенице, јер наши савременици мало памте трагове историјских збитија. У рано доба телевизије дешавало се често да градске улице опусте због важног ТВ преноса фудбалске утакмице или пак кад се приказује нека серија. Догађало се то и када су приказиване серије ,,Музиканти” и ,,Грађани села Луга”. Нису то људи само волели да гледају, него су се баш због ових серија бунили и партијски другови и борци у једнопартијском времену.

Писац тих серија Живорад Жика Лазић је објавио, поводом 200 година од српског устанка, књигу ,,Скаске о Вожду”. Лазић, за кога су својевремено многи говорили да је један од најбољих приповедача и романсијера ,,стварносне прозе” (написао је, између осталог кнјигу приповедака ,,Путем поред реке”, те романе ,,Књажев секретар“, ,,Убише књаза“, ,,Ни књаз ни краљ - Повест о Николи Пашићу“, ,,Туђа жена” и ,,Давид луталица”), теме о Карађорђу увек је радо обрађивао.
О Карађорђу је написао више текстова још 1979. године. Биле су то путописне репортаже. Занимала га је она друга страна Вождовог живота, а она је у скаски, легенди, машти. Зато је између корица ове књиге сместио и љубавни роман. Ту су и друге слике из његовог свакодневног живота. Најављивана је и његова серија о Николи Пашићу. Серију је завршио на време и одавно, али је остала да чами у фиокама РТС-а са 20 једночасовних епизода. Пола века српске историје са свим личностима тога доба присутни су у серији. - То је најбоље што сам написао као сценариста, казао је Живорад Жика Лазић и додао: ,,Можда је то ипак мало неумесно упоређивати са оним серијама као што су ,,Музиканти” и ,,Грађани села Луга”. Добио сам за серијал о Пашићу хонорар, али би ми било драже да сам угледао на малим екранима историјске ликове оживљене и разигране. Увек сам добијао исти одговор - нема пара, испричао је Лазић.