ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Godina izdanja: Posle 2000
Jezik: Srpski

Zorica M. Petrović
260 stranica
Potpis
Jedan od najvećih predratnih kraljevačkih zadužbinara i dobrotvora, industrijalac Miljko Petrović Riža, darivao je svom rodnom kraju škole, crkve, puteve i pruge, a pomagao je i sirotinju i omladinu Kraljeva. Njegova kćerka, poznata beogradska književnica, Zorica Petrović, obišla je školu u selu Dragosinjici kod Kraljeva, koju je njen otac pomogao da se sagradi pre tačno 80 godina.

Zorica Petrović je autor i knjige `Čovek zvani Riža` u kojoj je tek jedan mali deo posvećen školi u rodnom selu njenog oca. Riža je inače bio industrijalac, a upamćen je po tome što je sagradio prugu uskog koloseka od Kraljeva do Goča za transport drva koja se zvala Riža.

Dao je sav materijal za školu u Dragosinjcima, jer je pređašnja, stara bondručara bila sagrađena još 1845. godine.

Direktorka OŠ `Dositej Obradović` u Dragosinjcima Jelena Dragović kaže da je gradnja ove škole započeta 1932. godine i da je trajala do 1936. godine.

`Jedan od velikih donatora u izgradnji bio je upravo gospodin Riža`, dodaje ona.

Škola danas ima 18 đaka. Sva ova deca su potomci porodica koje pamte velikog dobrotvora. Miljko Petrović Riža je jedan od onih industrijalaca koji su obeležili period velikih zadužbina izmedju dva rata. Pomagao je ratnu siročad i siromašnu decu.

Ime Miljka Petrovića Riže izgovara se u ovom kraju sa dubokim poštovanjem. On nije samo dao da se izgradi ova škola, već je spašavao mnoge pojedince, porodice pa i čitava sela od sigurne smrti od gladi, siromaštva i opšteg beznađa u najtežim godinama rata.

`Delio je besplatna drva tim porodicama. Po dva metra. Pa je onda, one glavne namirnice, mast, brašno, šećer, delio besplatno. Mislim, stvarno je bio veliki što se toga tiče`, kaže Zorica Petrović, književnica.

Dobročinstvo koje je iskazao prema sirotinji nije pomoglo Riži da izbegne represalije nove vlasti posle Drugog svetskog rata. Pod optužbom da su njegove fabrike, strugare i hidrocentrala na Goču radile tokom celog rata osuđen je na tešku robiju i sva imovina mu je oduzeta.

Rehabilitovan je tek u novembru 2006. godine i od tada se porodica bori da joj se vrati imovina. Za početak sprata velelepne kuće u centru Kraljeva, a potom i drugi lokali i objekti.