ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 7520
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Ima mišljenja da su nekad i Srbi, kao i neki
drugi slovenski narodi, spaljivali mrtvace.1
Međutim,
pada u oči važna činjenica da u narodnim
pogrebnim običajima, koji inače znaju biti veoma
konzervativni, nema skoro nikakva traga spaljivanju.
»Svaka forma ranijeg pogreba sačuvana
je u supstitucijama, samo za spaljivanje nemamo
nikakvu sigurnu supstituciju, nikakvu aluziju,2
Pod uticajem hrišćanske kulture, prema kojoj je
spaljivanje mrtvaca shvatano kao nehumana tradicija
varvarizma, taj se običaj, ukoliko ga je
bilo, potpuno izgubio. Mesto njega primljen je
običaj sahranjivanja kako ga je preporučivala
crkva i kako je praktikovan od ranije na celom
balkanskom terenu. Sa novim običajem sahranjivanja
primljeno je i sve drugo što je s tim u vezi;
ne samo religiozne formalnosti, nego i sva grčka
i romanska tehnika toga posla.
Najstariji naši grobovi obeleženi su pločama i
velikim pravilno otesanim kamenjem, koga ima
po svoj Bosni i Hercegovini na nekoliko hiljada.
Narod ih naziva raznim imenima. Najčešće ih zovu
grčk a groblja . Tim imenom narod hoće da
obeleži neku pradavnu starinu. Samo ja mislim
da je to učeni naziv unesen u narod, a ne ponikao
iz sama naroda. Mogao je doći sa dve strane. Prvo
od naših učenijih ljudi, koji su znali da su nekad
našim zemljama vladali Grci i koji su verovali
da su ta stara groblja, drukčija od onih uobičajenih
od XVII veka, iz tog starog doba. Drugo, poticao
je i od katoličkog sveštenstva, koje je preporučivalo
grobove s krsnim znakom i koje je,
da bi odvraćalo svet od starih običaja obeležavanja
groba, proglašavalo ranija groblja za grčka i
* Redakcija je rad primila za štampanje od nasljednika
dr. Vladimira Ćorovića. Iako rad nije potpuno dovršen, on
pruža puno vrijednog materijala za daljnja naučna istraživanja,
pa ga redakcija zato i objavljuje...