ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 20
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Kaldrma i asfalt
urbanizacija i evropeizacija Beograda 1890-1914
Dubravka Stojanović POSVETA autora
Dubina podela i snaga političkih strasti mučila je i stanovnike Beograda u vremenu kojim se bavi ova knjiga. U poglavljima u prvom delu knjige, pod nazivom „Grad“ pokazano je da je takva situacija često kočila donošenje odluka koje su bile od vitalnog značaja za grad. Te šizme između političkih stranaka, između bivše i sadašnje vlasti, između beogradske i državne vlasti, dovodile su, kao što je pokazano, do toga da su i u prošlosti sva pitanja stalno ostajala otvorena. Čak i u slučajevima u kojima bi se donelo neko rešenje, brzo se pokazalo da ono ni iz daleka nije bilo shvatano kao konačno i neopozivo. Odluke su se retroaktivno poništavale, a ceo proces odlučivanja vraćao na početak. Svaka nova vlast poništavala je rezultate one prethodne, uključujući tu i stručne analize koje su izradili eksperti koje je angažovala prethodna vlast. To je dovodilo do toga da se problemi nisu rešavali, već da su se u svakoj novoj prilici dodatno komplikovali, sve dok sukobi u okviru uske prestoničke elite ne bi postali toliko užareni da se više nijedan problem nije mogao rešiti. To je proizvodilo višegodišnje blokade u radu institucija, koje, zavađene, nisu bile funkcionalne. Javni interes gubio se u zađevicama i prepirkama, a unutrašnji sukobi bili su preči od opšteg dobra. Beograd , Kulturna istorija , Svakodnevni život Istorija
Broširani povez
Dubravka Stojanović je rođena 1963. godine u Beogradu. Magistrirala je 1992. godine na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu s temom »Srpska socijaldemokratska partija i ratni program Srbije 1912-1918«. Doktorirala 2001. godine na tom fakultetu s temom »Evropski demokratski uzori kod srpske političke i intelektualne elite 1903-1914«. Od 1988 do 1996. radi u Institutu za noviju istoriju Srbije, a od 1996. predaje na Odeljenju za istoriju Filozofskog fakulteta. Izabrana je u zvanje vanrednog profesora 2008. godine na Katedri za opštu savremenu istoriju. Učestvovala je na mnogim naučnim skupovima u zemlji i inostranstvu. S Milanom Ristovićem i Miroslavom Jovanovićem uređuje Godišnjak za društvenu istoriju. Bila je članica redakcija zbornika »Srbija u modernizacijskim procesima 20. veka« (1994), »Srbija u modernizacijskim procesima 19. i 20. veka« (1996) i »Srbija u modernizacijskim procesima. Uloga elita« (2003). Bila je koordinator kurseva na Ženskim i Mirovnim studijama, kao i u Alternativnoj akademskoj obrazovnoj mreži. Bavi se pitanjem demokratije u Srbiji i na Balkanu krajem 19. i početkom 20. veka, interpretacijama istorije u novijim srpskim udžbenicima (potpredsednica je Balkanskog komiteta za obrazovanje u oblasti istorije), društvenom istorijom, procesima modernizacije, istorijom žena u Srbiji.Za knjigu Srbija i demokratija: 1903—1914 dobila je Nagradu grada Beograda za društvene i humanističke nauke za 2003. godinu.