ISBN: Ostalo
Jezik: Srpski
Autor: Strani
Godina izdanja: Tv

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju!

Tajne operacije ruskih specijalnih službi od IX do XXI Veka

Paideia je nedavno predstavila novi naslov `Tajne operacije ruskih specijalnih sluzbi od IX do XXI veka`, znalacki i sa umecem prevedene sa ruskog, u `interpretaciji` Vere Horvat, proslogodisnjeg laureata nagrade Milos N. Djuric. Rec je o delu koje je zatalasalo citalacku publiku sirom sveta, a na ruskom je prvi put objavljeno prosle godine u Moskvi. `Tajne operacije ruskih specijalnih sluzbi` je delo koje sadrzi niz novih i potpuno nepoznatih podataka koji se odnose na, verovatno, najzanimljiviji deo ruske istorije - delatnost njene siroko razvijene i do apsurda primenjivane spijunske sluzbe.
`Ova knjiga donosi niz nepoznanica koje se odnose na obavestajne i kontraobavestajne sluzbe iz davne, ali i najsavremenije ruske istorije, kao i niz pripovesti i pitoresknih storija, koje obiluju neverovatnim cinjenicama, koje su se ipak dogodile`, objasnjava Vera Horvat i dodaje da je knjiga sacinjena od napisa niza autora, medju kojima su i naucnici, ali i visoki funkcioneri `specijalnih sluzbi`.
S. D.


TAJNE RUSKIH OBAVEŠTAJNIH SLUŽBI OD IX DO XXI VEKA
Od handžara do hladnog rata
Zbornik donosi malo ili nikako poznate dokumente o istoriji jedne od najteže osvojivih svetskih citadela tajnih službi. - Priča o knezu Igoru, o Petru Velikom, o nepoznatom Kutuzovu...
Knjiga `Tajne operacije ruskih specijalnih službi od IX do XXI veka`, objavljena prošle godine u Moskvi, zainteresovala je mnoge izdavače u svetu. Zapad se, i inače, u poslednje vreme sa posebnim interesovanjem bavi Rusijom, i najnoviji broj `NJujork tajms buk rivjua` upravo preporučuje dva dela posvećena istoriji ove zemlje, nastala iz pera uglednih anglosaksonskih istoričara. Prevrednovanje istorije Rusije, čiju snagu u određenom periodu prošlosti jedan od dvojice autora poistovećuje sa slavnim danima Habzurške monarhije, ne može, međutim, da prođe i bez uvida u tajne ruskih obaveštajnih službi, makoliko neki detalji iz njihovih delatnosti pokatkad pikantno i romaneskno zvučali.
Delo `Tajne operacije specijalnih ruskih službi..`. sadrži niz do sada malo ili nikako poznatih podataka i dokumenata o istoriji jedne od najteže osvojivih svetskih citadela tajnih službi. Da li je stoga neobično što je ovako zanimljivo štivo odmah zainteresovalo naše izdavače? Do autorskog prava došla je `Paideja` i, zahvaljujući prevodiocu Veri Horvat, ta knjiga se upravo pojavila i kod nas.
Uz `pomoć` otrova i mačeva
Autori tekstova ovih svedočanstava epohe nastanka i razvoja ruske obaveštajne i kontraobaveštajne službe od utemeljivanja ruske države do današnjih dana su naučnici, publicisti, ali i visoki funkcioneri specijalnih službi, od Andreja Saharova, Vitalija Šeremetjeva, Aleksandra Zdanoviča do Vasilija Stavickog, pukovnika savremene FSB, idejnog tvorca i koautora knjige, priča Vera Horvat, prevodilac, inače prošlogodišnji laureat nagrade `Miloš N. Đurić` za prevod zbirke stihova V. Sosnore sa ruskog jezika.
Prema rečima Vere Horvat, serija članaka sa temama iz dalje prošlosti obrađuje do sada nepoznatu ulogu obaveštajne i kontraobaveštajne službe koja je već postojala u državi Olega, kneza Igora i Jaroslava Mudrog. Iz njih, između ostalog, doznajemo ko su bili vrhunski obaveštajci s kraja prvog milenijuma, kako su se infiltrirali na evropske dvorove, kao i činjenicu da su mnoge mlade države svoje ravnopravno partnerstvo zadobijale tek posle `demonstracije sile`. Iz sjajnog Saharovljevog teksta saznajemo kako je to izvela Rusija u Konstantinopolju, sredinom 9. veka.
`Rani period` odnosi se i na problematiku `nužne smrti`, zapravo dramu silaska sa vlasti uz `pomoć` otrova, handžara, mačeva, bombi, mastionica ili jastuka... Samo su najređi, piše Vladimir Plugin, mogli računati na luksuz da sa ovog sveta odu prirodnom smrću.
Uzdizanjem ruske imperije i razvoj obaveštajnih službi imao je svoj posebni tok u doba Petra Velikog i Katarine II; diplomatske i obaveštajne aktivnosti na njihovom dvoru u knjizi `Tajne operacije ruskih specijalnih službi..`. opisali su Sergej Maculenko i Vitalij Šeremetjev.
Legendarni ruski vojskovođa Kutuzov, prema priči Vere Horvat, u knjizi o ruskoj špijunaži je i genijalni diplomata, poliglota i obaveštajac najvećeg formata ali ne gubi ni kao jednako dobar strateg `i na Marsovom i na Hermesovom polju`. Kutuzovu je pošlo za rukom ono o čemu su mnogi samo sanjali - da zadobije poverenje Turaka, da boravi i pregovara u `kalifovom ružičnjaku`, to jest haremu i ostane živ, da se koristi tuđim slabostima ne otkrivajući sopstvene...
Priča o lažnoj kćeri
Da li bi trebalo u čitanju preskočiti i priču o najumnijoj ženi Rusije, prijateljici Katarine îî, Jekaterini Romanovoj Daškovoj, neka odluči budući čitalac. Ali, kritika podseća da je Jekatarini Romanovoj pala u deo uloga da za rusku stvar pridobije intelektualnu elitu zapadne Evrope. Sledeći taj cilj, Jekaterina je umom očarala Didroa i Voltera i doprinela ne samo `marketingu`, već i političkoj stabilnosti svoje države u evropskim okvirima.
Knjiga o istoriji ruske obaveštajne službe puna je pripovesti, storija i istorijskih zapisa. Jedan od njih je i onaj o lažnoj kćeri Jelisavete îî, koji obiluje zapletima i pikanterijama dostojnih avanturistička romana. Kneginja Daraganova, to jest Tarakanova, to jest Voldomira, Zelinska, Šel, Ali Emete, Pugačova... pretenduje na ruski presto, a proganja je, raskrinkava i uništava grof Orlov, eto osnove za surovu, romantičnu, neverovatnu, ali istinitu priču o neutaživoj želji za vlašću i suprotstavljenoj joj nepotkupljivoj vernosti. Ali, to je priča iz nekog drugog vremena, davno prošlog. Bar ova o - romantici.
Drugi deo knjige, upozorava Vera Horvat, mnogo je manje romantičan; bavi se bližom nam istorijom, počev od analize profila, kadrovske strukture, organizacije i zadataka ruskih specijalnih službi u doba poslednjih iz dinastije Romanovih i njihovog uticaja na formiranje prvih postrevolucionarnih organa državne bezbednosti, sve do uloge obaveštajaca u `hladnom ratu` i savremene borbe FSB sa svetskom narkomafijom.
Teror i `čistke`
Čitalac će svakako biti iznenađen mnogim pričama - kao što je ona o tajnim laboratorijama Rajhsvera u Rusiji tokom dvadesetih i tridesetih godina XX veka, u vreme kada je Nemačka, zaobilazeći odredbe Versajskog ugovora o kontroli razvoja vojne industrije, prenela neke od svojih fabrika i vojnih škola na teritoriju SSSR. Celo jedno poglavlje govori o rođenju ČK-specijalne komisije za obračun sa kontrarevolucionarnim pojavama - naročito sabotažom, kada je kontraobaveštajna delatnost gotovo zamrla zbog koncentrisanja svih potencijala na borbu sa `unutrašnjim neprijateljem`. Ipak, posebnu vrednost knjizi daju tekstovi koji se tiču sovjetskog `obračuna sa belom emigracijom` na teritoriji zapadne Evrope. `Osim obilja dosad nepoznatih podataka, oni pružaju i mogućnost jednog sasvim posebnog uvida u eroziju mehanizma i greške u funkcionisanju aparata državne bezbednosti, koji će u Staljinovoj epohi postati sinonim za nečuvenu represiju, teror, `čistke` i druge `specijalitete` specijalnih službi koje su u to vreme od `korisnih slugu` patološki pervertirane u zle gospodare`, reči su prevodioca Vere Horvat.
Ova epoha u knjizi je zastupljena tek implicitno i bez očekivanog prevrednovanja. Zato su, napominje naša sagovornica, `karika koja nedostaje` za našeg čitaoca već dve dobro znane knjige Vitalija Šentalinskog o tajnim arhivima KGB. Kako saznajemo, `Paideja` priprema i treći tom iz ove serije.
A. Cvijić