Godina izdanja: 1973
Autor: Domaći
ISBN: Senj početkom XVI veka, Senjski uskoci, Poreklo ,Venecija i uskoci od pada Klisa do Kiparskog rata , zauzeća Klisa 1596.g ,Uskočki rat (1615. - 1618.) između Republike Venecije i Habsburgovaca, .....vrhunac uskočke borbe,do Bečkog sporazuma, posledice usk
Jezik: Srpski

Senjski Uskoci Gligor Stanojević *6790*02-2023
Gligor Stanojević autor
Izdavač: Vojnoizdavački zavod Beograd Godina 1973 .g
Tvrdi povez,latinica, stranica 337 + karta na preklop,ilustrovana cb.,format 20 x 14 cm, težina 460.grama
stanje: vrlo očuvana-nema ispisivanja
iz sadržaja:

Senj početkom XVI veka, Senjski uskoci, Poreklo ,Venecija i uskoci od pada Klisa do Kiparskog rata , zauzeća Klisa 1596.g ,Uskočki rat (1615. - 1618.) između Republike Venecije i Habsburgovaca, .....vrhunac uskočke borbe,do Bečkog sporazuma, posledice uskočkog delovanja

Delovanje senjskih uskoka na području Senja i sjevernog
Jadrana u 16. i početkom 17. veka
Najveći broj djela uskoke promatra u kontekstu djelovanja između tri velike sile na Jadranu, odnosno, sukobi oko uskoka poslužili su tome da se prikažu odnosi između Mletačke Republike, Habsburške Monarhije i Osmanskog Carstva
Drugi pristup romantičarski opisuje uskoke kao borce protiv Venecije i Osmanskog Carstva. Uskoci se ovdje prikazuju kroz odnose koje su imali s trima velikim silama, ali se više pozornosti daje njihovim motivima i običajima, te ih se opisuje kao borce inspirirane vjerskim i nacionalnim zanosom.
`Uskočki rat` (1615. - 1618.) između Republike Venecije i Habsburgovaca,ili`Gradiskanerkrieg`V`Gradiški rat`
PREDGOVOR
Ima gradova čije samo ime podsća čoveka na istoriju svojstvenu samo njima.
Senj j e za generacije sve do naših dana postao sinonim uskoka. Nijedna skupina ljudi u istoriji naih naroda nije ostavila za sobom takav spomen kao senjski uskoci.
Gligor Stanojević (Velestovo, 23. januar 1919 — Beograd, 28. maj 1989) bio je srpski istoričar i jedan od najvećih stručnjaka za istoriju Srba u razdoblju od 16. do 18. veka, sa težištem na ranoj novovekovnoj istoriji Crne Gore, Boke Kotorske, Hercegovine i Dalmacije
Kao dobar poznavalac latinskog i italijanskog jezika, proučavao je istorijsku građu u arhivskim ustanovama Kotora, Dubrovnika, Zadra i Venecije. Neposredan uvid u istorijske izvore iz razdoblja od 16. do 18. veka, koji su velikim delom bili neproučeni i neobjavljeni, omogućio mu je da u svojim naučnim radovima rasvetli mnoga ključna pitanja iz rane novovekovne istorije srpskog naroda u oblastima Crne Gore, Boke Kotorske, Hercegovine i Dalmacije. Bio je jedan od najvećih stručnjaka za istoriju Crne Gore u razdoblju od 16. do 18. veka. zahvaljujući neposrednoj utemeljenosti na arhivskoj građi, njegovi naučni radovi su zadržali trajnu vrednost.