ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1994
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Autor: Nikolaj Danilevski
Izdavač: Dosije
Broj strana: 454
Pismo: Ćirilica
Povez: Tvrd
Format: 24 cm

Rusija i Evropa Nikolaja Danilevskog uticala je na mnoge generacije Rusa i Evropljana i iz korena promenila način na koji Rusi doživljavaju Zapad. Za razliku od ideoloških bajki o ujedinjenoj Evropi, bogatoj različitostima, Danilevski, poučen istorijskim iskustvom, između Rusije i Evrope vidi vekovni, nepremostivi sukob.

Nikolaj Jakovljevič Danilevski (1822-1885), bio je ruski botaničar i prirodnjak, ali je danas najpoznatiji po svojoj knjizi Rusija i Evropa, u kojoj razrađuje, između ostalog, i originalnu teoriju istorijskog ciklizma. Ova knjiga je štampana 1871. godine u skromnom tiražu, ali za života Danilevskog, ni taj skromni tiraž nije rasprodat. I pored toga, dalja istorija ove knjige je istorija njenog periodičnog osporavanja i u Rusiji i na Zapadu, da bi potom, periode osporavanja smenjivali periodi zaborava.

Dok je na Zapadu napadan kao „totalitarni mislilac“ koji „nije bio prethodnik Špenglera i Tojnbija, već Lenjina i Staljina“, dotle je u Lenjinovom i Staljinovom Sovjetskom Savezu on spominjan samo kao predstavnik prokažene „reakcionarne misli“. Ipak, jedan veliki čovek se divio Danilevskom – Dostojevski. U pismu Nikolaju Strahovu, Dostojevski kaže: „Knjiga Danilevskog postaje sve važnija i kapitalnija. Ta to je buduća stona knjiga svih Rusa za dugo… Ona se do te mere podudara s mojim sopstvenim zaključcima i ubeđenjima, da sam na nekim stranicama zaprepašćen sličnošću zaključaka“.
Zašto je Rusija i Evropa važno delo?

Za razliku od istoričara civilizacije, koji su svet posmatrali iz evropske perspektive, Danilevski je u svom delu ponudio nešto drugo. On je čovečanstvo shvatao, mnogo pre Semjuela Hantingtona, kao skupinu kulturno-istorijskih tipova koji su konkurentni i nalaze se u sukobu. Svaki od tih tipova ima svoje vrednosti, specifičnosti, istoriju i mane, ali između njih retko može postojati harmonija.

Kao dva kulturno-istorijska tipa koji su najbliže upućeni geografski jedni na druge, a istovremeno u sukobu, Danilevski navodi romano-germanski naspram slovenskog kulturno-istorijskog tipa. Zbog toga Danilevski nije samo dao teorijsku osnovnu ideologiji slovenofilstva već je za dugi niz decenija i veliki broj mislilaca nakon njega postavio osnove osobene ruske geopolitičke misli koja je insistirala na posebnosti Rusije u odnosu na Zapadnu Evropu.

Zbog toga nije ni čudno što je u vremenima sukoba i promena svetskog poretka, kao nakon Ruske revolucije i uoči nje, te nakon pada Berlinskog zida ili početka rata u Ukrajini 2014. godine, delo Danilevskog ponovo čitano, tumačeno i prevođeno.
Citati iz knjige

„Stvar je u tome da nas Evropa ne priznaje za svoje. Ona u Rusiji i, uopšte, u Slovenima vidi nešto što joj je potpuno tuđe, a u isto vreme nešto takvo što joj ne može poslužiti kao prosti materijal iz koga bi mogla izvlačiti koristi, kao što izvlači iz Kine, Indije, Afrike, većeg dela Amerike itd.“

„Evropa je neprijateljski nastrojena prema nama, i to nije puka slučajnost, nego suštinska stvar. To znači da Evropa za nas ne predstavlja opasnost samo onda kada ratuje sama protiv sebe…“

Neka poglavlja iz sadržaja:

I. 1864. i 1865. godina
II. Zašto je Evropa neprijatelj Rusije
III. Da li je Rusija Evropa?
IV. Da li je evropska civilizacija identična s opštečovečanskom?
V. Odnos narodnog prema opštečovečanskom
VI. Da li Zapad truli?
VII. Razlike u psihičkom ustrojstvu
VIII. Razlike u veroispovesti
IX. Razlike u toku istorijskog vaspitanja
X. Evropejština - bolest ruskog života
XI. Istočno pitanje
XII. Carigrad
XIII. Sveslovenski savez

Tvrd povez. Korice knjige su ponegde oguljene po ivicama, na papiru sa strane tragovi starosti. Unutrašnjost u dobrom stanju.