ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1997.
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Srpska stvar u Staroj Srbiji; Uspomene na kralja Milana / Pera Todorović

Priredila: Latinka Perović



Beograd 1997. Tvrd povez, ćirilica, 320 strana.
Napomena: na predlistu potpis prethodnog vlasnika; ako se to izuzme, knjiga je odlično očuvana.


Ovo izdanje sadrži dva, po formi, različita rukopisa Pere Todorovića. Uspomene na kralja Milana pripadaju njegovom memoarskom korpusu, i zaokružuju objavljivanje toga korpusa. Iz Todorovićeve rukopisne ostavštine njima je, ako se izuzmu dva istorijska romana o Obrenovićima, tematski najbliži rukopis Obrenovići i Srbija. Ovaj rukopis nije u celini sačuvan. Osim toga, on nema memoarski karakter.
U ovo izdanje uvršten je Todorovićev rukopis Srpska stvar u Staroj Srbiji. To je učinjeno iz više razloga.
Za razliku od Krvave godine i Uspomena na kralja Milana, koje je Todorović objavio u svojim „Malim novinama”, i Ogledala, koje je izdavao u posebnim sveskama, Srpska stvar u Staroj Srbiji ležala je u rukopisnoj ostavštini dr Vladana Đorđevića, u Arhivu Srbije...
Delo je nastalo kao rezultat Todorovićevog putovanja po Makedoniji, koje je trajalo više od mesec dana; bio je njegov opširan izveštaj dr Vladanu Đorđeviću, datiran 4. decembra 1898. Naslovio ga je Srpska stvar u Staroj Srbiji (Putovanje Pere Todorovića). Sam naslov sugerira i studiju i putopis. Doista, iza njega stoji i jedno i drugo. To je, pre svega, veoma metodičan i začuđujuće moderan istraživački rad. Njegov sadržaj, dat na početku, u stvari je detaljan plan, koji je vrlo disciplinovano izveden.
Dobro pripremljen, Todorović je znao šta treba da gleda — video je ono što je izmicalo službenim licima, često polupismenim i primitivnim. Njega je uvek interesovalo društvo. Tako je u Makedoniji posmatrao crkve i sveštenike, škole i učitelje, knjige i štamparije, konzulate i konzule, kuće i njihove stanare. I uvek je upoređivao — u ovom slučaju, srpsku propagandu s grčkom i bugarskom...
Iz Uspomena proizilazi da su Pera Todorović i kralj Milan pre svega, dva lično i intelektualno usamljena čoveka u Srbiji, koji imaju potrebu jedan za drugim. Oni vode razgovore o prirodi vlasti uopšte, o monarhiji i republici, vladaocu i narodu, inteligenciji i narodu, o radikalizmu kao ideologiji i radikalima kao fanaticima, o atentatima čije žrtve nisu uvek tirani već i veliki vladaoci. Primer ruskog cara Aleksandra II bio je još tako svež. U interpretaciji ovih razgovora, koji Uspomenama daju veliku unutrašnju dinamiku, dolaze do izražaja već pominjana višeznačnost misli Pere Todorovića, njegovo osećanje za složenost istorije i relativnost značaja pojedinca u njoj. I, naravno, za nepromenljivost ljudske prirode — „kako se kroz vekove duša i narav čoveka malo promenila, i ako je inače svet mnogo, vrlo mnogo promenjen”
U Uspomenama, Pera Todorović je dao odličan portret kralja Milana. Lično nagao, ali plemenit. Kao vladalac, izraz je sredine i okolnosti. Ustoličen za kneza kao trinaestogodišnji dečak, voljom vojske, na okrvavljenom prestolu, nad kojim se stalno nadvijala opasnost od pretenzija druge srpske dinastije; sa namesnicima, koji su mu birali ne samo vaspitače, nego i žene.