Autor: Domaći
ISBN: ostalo
Godina izdanja: ostalo
Jezik: Srpski

За Етиопију се с правом може рећи да је једна од најстаријих држава Афричког континента, по много чему особена. Рецимо, северно од Адис Абебе откривена је Луси, најстарији примерак „Australopithecusa“. На основу географско-стратешке позиције коју заузима, представља јединствену субсахарску, хришћанску, афричку државу, која је успела да се одупре јачању исламског притиска и на тај начин опстане као независно хришћанско краљевство. У правом смислу афрички идентитет Етиопије је наизглед саткан од неспојивих разлика и стога је јединствен, другачији и особен у односу на остале афричке заједнице, али једнако близак средњоисточном менталитету.

Монографија под називом „Етиопска (Абисинска) црква (идентитет – почеци хришћанства, фалаши, јурисдикција, догматско-христолошка оријентација)“ резултат је дела истраживања на тему Дохалкидонских цркава у циљу да се обједини богословско-историјски настанак дохалкидонских хришћанских заједница као засебних Цркава, од којих је једна и Етиопска (Абисинска) црква.

Наиме, формирајући и организујући се на један другачији начин у односу на остале хришћанске Цркве, Етиопска црква показује одређене карактеристике у свему јединствене од других, имајући у виду географску специфичност и догматско-христолошку оријентацију у контексту њеног јурисдикцијског одређења, посебно у погледу богословских спорова и тежњи да се преко литургијских и богословских списа, који су садржавали александријску и антиохијску формулу, одреди њена догматска припадност.

Прихватање монофизитског учења јасно одражава термин „Тавахедо“ (Tawahedo) у називу Етиопске цркве (који у преводу означава „јединство“, „сједињење“, „уједињење“). Данас се Етиопска црква дефинише као „нехалкидонска“, остајући верна „таксису“ монофизитских-дохаклидонских цркава, упркос терминолошком плурализму етиопске христологије и нејасном ограничењу догматских термина.

180 стр.