ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 353 / 418
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju!

Ova knjiga nije istorija Srba i Srbije. Nije ni knjiga o srpskom i jugoslovenskom pitanju, a nije, najzad, ni celokupni istorijski prikaz nastanka i razvoja srpske nacionalne misli i državne ideje. Ona jeste: pokušaj da se u toj misli i ideji sagleda onaj fenomen koji se već čitav jedan i po vek naziva, optužuje, osuđuje i anatemiše kao `velikosrpska politika`, rođena u vatri nacionalne revolucije 1804-1815. i jedva vaskrsle srpske države.

Čedomir Popov (Melenci, 15. mart 1936 — Novi Sad, 8. jun 2012) bio je srpski istoričar, član Srpske akademije nauka i umetnosti i počasni predsednik Matice srpske.

Biografija
Rodio se u učiteljsko-službeničkoj porodici. Osnovnu školu završio u Melencima i Kovačici, a gimnaziju u Zrenjaninu 1954. godine.

Kao pripadnik prve generacije studenata prvih novosadskih fakulteta (Filozofskog) studirao na Grupi za istoriju 1954–1958. Diplomirao februara 1959. sa srednjom ocenom 9 (devet). Godinu dana kasnije (1. februara 1960) izabran je za asistenta Filozofskog fakulteta na predmetu Opšta istorija novog veka. Na ovom Fakultetu proveo je ceo radni vek prošavši kroz sva nastavnička zvanja, da bi 1. oktobra 2000. otišao u penziju. Tokom ovih 40 godina bio je dve godine predsednik Saveta Fakulteta i dekan (1979–1981). Vršio je dužnost direktora Instituta za istoriju Vojvodine (1970—74).

Posle usavršavanja u Strazburu (Francuska) u školskoj 1959/60. godini, počeo je intenzivan naučni rad u oblasti istorije međunarodnih odnosa. Doktorirao je juna 1970. sa tezom Stav Francuske prema Srbiji od Frankfurtskog mira 1871. do Berlinskog kongresa 1878. Baveći se kontinuirano naučnoistraživačkim radom do sada je samostalno ili u koautorstvu objavio 13 knjiga i oko 370 naučnih, stručnih i publicističkih radova. Priredio je još 8 knjiga izvorne građe.

Na osnovu uspeha u naučnom radu 1981. izabran je za dopisnog, 1987. za redovnog člana Vojvođanske akademije nauka i umetnosti, a 1988. za člana SANU van radnog sastava. Godine 1992. postao je redovni član SANU.

Pored nastavničkog i naučnog rada, još od studentskih dana, obavljao je mnogo poslova na stručnom, kulturnom, uređivačkom i društvenom polju. Kao đak i student bavio se pozorišnim amaterizmom, bio je predsednik Akademskog pozorišta i urednik dramskog programa na Tribini mladih u Novom Sadu. Od 1962. do 1965. bio je predsednik Saveta za kulturu grada Novog Sada. U Matici srpskoj od 1970. je urednik Zbornika za istoriju, od 1981. do 1991. je obavljao posao upravnika Rukopisnog odeljenja, a bio je i potpredsednik Matice srpske (1991—1999). Njen predsednik postaje 2008. godine. Član Upravnog odbora ove najstarije kulturne ustanove srpskog naroda je neprekidno od 1969.

Osim u Matici bio je aktivan i u drugim ustanovama nauke i kulture. Pored ostalog bio je predsednik Samoupravne zajednice za naučni rad Vojvodine, a od 1985. do 1989. glavni i odgovorni urednik Jugoslovenskog istorijskog časopisa. Od 1994. do 2002. bio je predsednik novosadskog Ogranka i član Predsedništva i Izvršnog odbora SANU. Rukovodio je mnogim naučnim projektima, a već više od deset godina rukovodilac je kapitalnog projekta Matice srpske Srpski biografski rečnik. U Srpskoj akademiji nauka i umetnosti vodio je radnu grupu za izradu Azbučnika Srpske enciklopedije. Učestvovao je na većem broju naučnih skupova u zemlji i inostranstvu. Bio je mentor za izradu šest doktorskih disertacija. Takođe je bio aktivan i u Savezu udruženja boraca narodnooslobodilačkog rata Srbije (SUBNOR), gde je bio član Saveta SUBNOR-a.

Izvod iz bibliografije
Knjige
Francuska i Srbija 1871–1878. SANU, Beograd 1974, 447 str.
Od Versaja do Danciga, Nolit, Beograd 1976, 618 str. (drugo izdanje: „Službeni list“, Beograd 1995, 415 str.)
Srbija na putu oslobođenja. Borba za politički preobražaj i državnu nezavisnost 1868–1878, *Naučna knjiga, Beograd 1980, 182 str.
Vojvodina u narodnooslobodilačkom ratu i socijalističkoj revoluciji 1941–1945 (redakcija i koautorstvo), Filozofski fakultet, Novi Sad 1984, 478 str.
Građanska Evropa 1770–1914, Prva knjiga: „Osnovi evropske istorije XIX veka (1770-1815)“ (545 str.); Druga knjiga „Politička istorija Evrope (1815-1871)“ (573 str.), Matica srpska, Novi Sad 1989, Treća knjiga `Društvena i politička istorija Evrope (1871-1914), Zavod za udžbenike, Beograd 2010.
Evropske građanske revolucije od XVIII do HH veka. Pokušaj empirijskog uopštavanja, VANU, Novi Sad 1992, 14 str.
Popov, Čedomir; Popov, Jelena (1993). Autonomija Vojvodine - srpsko pitanje (1. izd.). Sremski Karlovci: Karlovačka umetnička radionica.
Popov, Čedomir; Popov, Jelena (2000). Autonomija Vojvodine - srpsko pitanje (2. dop. izd.). Sremski Karlovci: Krovovi.
Politički frontovi Drugog svetskog rata, Društvo istoričara, Novi Sad 1995, 154 str.
Evropska revolucija i srpski pokret 1848–1849. (koautor Slavko Gavrilović), Savez istoričara Jugoslavije, Beograd–Novi Sad 1997, 115 str.
O istoriji i istoričarima, Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, Sremski Karlovci–Novi Sad 1999, 304 str.
Evropa i srpska revolucije 1804–1815, (koautor sa Vl. Stojančevićem, M. Ekmečićem, Sl. Gavrilovićem, Sl. Terzićem, V. Momčilovićem, T. Bekićem, Š. Palom i B. Kovačekom; Prilog; *Francuzi i srpska revolucija, 316-434), „Platoneum“, Novi Sad 2004.
Ostali radovi
Popov, Čedomir (1981). „Srbija 1868—1878. godine”. Istorija srpskog naroda. knj. 5, sv. 1. Beograd: Srpska književna zadruga. str. 303—421.
Popov, Čedomir (1983). „Privreda, društvo i politika”. Istorija srpskog naroda. knj. 6, sv. 1. Beograd: Srpska književna zadruga. str. 7—49.
Popov, Čedomir (1983). „Nemirne godine i vezivanje za Austro-Ugarsku”. Istorija srpskog naroda. knj. 6, sv. 1. Beograd: Srpska književna zadruga. str. 50—94.
Popov, Čedomir (1997). „Srpski nacionalni program Svetozara Miletića”. Aktuelnost misli Svetozara Miletića o oslobođenju i ujedinjenju srpskog naroda. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. str. 33—45.
Priređena izdanja
Dr Andrija Radenić, Iz istorije Srbije i Vojvodine 1834–1914, (izbor i predgovor), Matica srpska, Novi Sad 1973.
Polemika Jovana Ristića i srpskih konzervativaca 1877. godine, (Priredio i napisao uvod i komentare), Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd 1997.
Svetozar Miletić, Sabrani spisi, Knj. I, II/1, II/2, II/3, III, (priređivači Č. Popov i D. Mikavica; predgovori Č. Popov), Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd 1999–2001.
Svetozar Miletić o srpskom pitanju, (izbor i predgovor), Gradska biblioteka i „Orfeus“, Novi Sad 2001, 495 str.
Literatura
Vida Zeremski, Bibliografija Čedomira Popova, SANU, Matica srpska, Platoneum, Novi Sad 2006.
Mihael Antolović, `Magnum opus Čedomira Popova - istorija Evrope u dugom 19. veku“, Zbornik Matice srpske za istoriju, br. 83 (2011), 159-182.
Mihael Antolović, `In memoriam - Čedomir Popov (1936—2012)`, Časopis za suvremenu povijest, Vol. 45, No. 1 (2013), 162-164.
Branko Bešlin, `Akademik Čedomir Popov (1936—2012)`, Zbornik Matice srpske za istoriju, br. 85 (2012), 163-168.
Drago Njegovan, „Akademik Čedomir Popov (1936—2012)“, Rad Muzeja Vojvodine, 54 (2012), 309-310.
Duško M. Kovačević, „In memoriam. Čedomir Popov (15. mart 1936-8. jun 2012)“, Istraživanja, br. 23 (2012), 11-12.
Zoran Kovačević, Dimitrije Stefanović, Slavko Gordić, Branko Bešlin, Ivan Negrišorac, „In memoriam. Čedomir Popov (1936—2012), Letopis Matice srpske, knj. 490, sv. 3 (2012), 374-388.
Aleksandar Rastović, „Čedomir Popov“, Istorijski časopis, knj. LXI (2012), 267-270.
Dragan Tubić, „Akademik Čedomir Popov (1936–2012), istaknuti srpski istoričar i društveni radnik“, Spomenica Istorijskog arhiva Srem, br. 11 (2012), 201-205...