ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 19
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Cuda Dimitrija Solunskog kao istoriski izvori nerasecene stranice RETKO
Lib4
Византиска хагиографска литература претставља, опште говорећи, користан а често и драгоцен докуметарни материјал за културну историју (развој верске свести, историју цркве, развој језика итд.), али као изворна грађа за историју у ужем смислу (економску, друштвену и политичку) она је, сем ретких изузетака, неупотребљива. Један од најзначајнијих изузетака у овом погледу претстављају управо Мiracula S. Demetrii I-II. Ове две збирке чудеса садрже необично много података од историског значаја. То је уочио већ први њихов издавач, преводилац и коментатор боландист Вуeus 1780 год. Полазећи од података садржаних у Мir. I–II Вуeus је израдио једну опширну студију о ширењу култа св. Димитрија у византиском свету“. У том значајном и још увек корисном раду Вуeus је, поред осталог, дао и кратке оцене Мir. I—II као историских извора“. Сем тога, он је у својим коментарским напоменама извршио и први покушај одређивања времена постанка Мir. I–II као и датирања вести које се у њима садрже“. После студије ученог боландисте појавио се читав низ радова у којима се проналазе, користе и тумаче подаци из Мir. I–II, и то са разних гледишта. Једни су ове збирке чудеса испитивали као изворе за историју Солуна (Tafel, Tafrali), а други и најмногобројнији као изворе за прошлост балканских Словена (Филарет, Дринов, Николајевић, Niederle, Станојевић, Јиречек, Графенауер); неки су истицали важност података о војнополитичкој организацији византиског Балкана (Gelzer), док су други указивали на податке од општијег значаја који бар донекле допуњују оскудне вести византиске историографије VII-VIII века (Мuralt, Tougard, Ostrogorsky, Grégoire, Lemerle, Bon); неки у Мir. I—II траже литерарне потврде о остацима византиске уметности у Солуну (Laurent, Успенски, Грабар) док су их други проучавали као чисто хагиографске списе (Delehaye); најзад, неколико научника налазе да Мir. II садрже података корисних и за најранији период бугарске историје (Милев, Златарски). Кратко речено, за последњих сто педесет година у науци се увидело да Мir. I–II, иако су хагиографски списи, садрже разноврсних података, корисних и важних не само за историју града Солуна и прошлост балканских Словена него и за историју читавог византиског Балкана“. Са тога разлога солунске збирке чудеса данас се убрајају у ред значајнијих византиских