Autor: Domaći
ISBN: ostalo
Godina izdanja: ostalo
Jezik: Srpski

Нил Попов - Србија и Русија I; Oд Kочине крајине до Светоандрејске скупштине

Б5, 486 стр, тврд повез

Предговор преводиоца:

Време од 1804. па до 1858.г. може се сматрати као један завршени историјски период. Овај период колико је нов, толико је и замашан по читаво српство уопште и посебице за Кнежевину Србију. Јер све прилике, у којима се ми сада налазимо као народ, као самостално друштво и као грађани, створене су непосредним или посредним утицајем рада и догађаја у овоме периоду. У њему је кључ за разумевање садашњег нашег положаја.

Да ли смо се могли за то време одмаћи подаље или нисмо могли, да ли су они којима је народ поверавао државну управу и који, све шта су радили под изговором у име народа, да ли су доиста тако и радили или нису; да ли су они служили само народној целини или нису; или су неки служили, а неки нису служили; ко јесте, и ко није, — на сва ова тако важна питања, која се сама намећу свакоме Србину, који мисли, ниједан Србин није могао дати поуздан и фактима потврђен одговор. Једно стога, што период наше историје, о коме је овде говор, није налазио толико и таквих испитача, који би га могли истумачити по свима документима, што су о њему сачувани; који би имали и средства и знања и воље претурити голему и на многе стране растурену рпу докумената о догађајима овога времена, о делима свакојаких партија и засебних лица и о сваковрсним утицајима спољашњим и унутрашњим, који су посредно или непосредно решавали судбину нашега народа. То што у нас има написано о тој ствари и што не спада у ред легенада и простих прича, већином је груби и научно необрађен материјал, из кога се готово ништа сигурно изводити није могло.

Тај мрак, што тако непредвидљиво покрива догађаје наше нове историје, колико је био користан по властољубиве туђинске удворице и многе саможивце — великаше, у нашој земљи, који су стављали на коцку не само свој сопствени образ и поштење, већ и достојанство и судбину васцелога српства, само да се докопају власти: толико је више био од штете народу и његовој будућности са сваке стране.

Народ, као решавајућа снага, није умео да схвати прави смисао унутрашњих буна и покрета, па је био варан на своју штету.

Унети буктињу светлости у ту помрчину, припомоћи народу да се обавести о приликама, које су га пратиле и које га и до данас прате на путу његовог политичног живота, изнети му слику догађаја и лица, која су радила за време овог свршеног периода, а што је најважније: покренути у народу мисао о потреби, да се боље сам о себи брине, и да своје рачуне са својим владаром на својој законодавној скупштини расправља; да се узда у своју снагу и у своју памет, — ово је једина и права побуда, која нас покрену, да ово велико дело преведемо на наш језик, од кога ево прву свеску предајемо у руке нашим читаоцима.