ISBN: Ostalo
Godina izdanja: -
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

IMA MILUTINOVIĆ SARAJLIJA
(Sarajevo, 03.10.1791 — Beograd, 30.12.1847)

Ko bi u burnim danima borbe za narodno oslobođenje a u časovima odmora sreo na beogradskim ulicama mladoga čoveka, malo većeg od srednjeg uzrasta, stasita i koštunjava, bela lica i snažnih prsiju, sa širokim plećimai razvijenim mišicama, visokog i vedrog čela — taj bi sreo Simu Milutinovića, čoveka čiji je lik bio pun izraza i odlučnosti. A daje, drugom prilikom, ko prišao i zakucao na vratima jedne skromne kućice staroga Beograda, taj bi ušao u sobu, gde radi raskomoćen, gologlav i bosonog čovek, koji bi češće ustajao od pisaćeg stola, pa bi brzim koracima išao po sobi, dižući rukom kosu u vis i opet prilazeći stolu da pribeleži ono što je smislio. To bejaše Sima Milutinović u radu, u početku svoga književničkoga delanja.

Taj neobični Srbin rođen je u Sarajevu 3. oktobra 1791. od roditelja, Milutina i Anđelije. Naskoro po njegovu rođenju nevolja mu nagna roditelj s da beže i da se seljakaju, dok ne dođoše do Beograda. Školovanje započe Sima u Beogradu, a produži ga u Segedinu i Karlovcima — ali škola ne douči, već se, ostavljen sebi, produži samoučki obrazovati. Za uspešnu trgovinu po svima srpskim krajevima bejaše tada veoma potrebno znanje novo-grčkoga jezika. Stoga i Sima poče u Zemunu učiti grčki, a naskoro po tom stavi na probu svoj dar trgovački, krenuvši se lađom uz Dunav. I ako imađaše uspeha, ipak ne osta trgovac, niti je on bio samo na to upućen. Zato pređe u, već oslobođeni, Beograd, gde septembra 1808. postane pisar senatski.

U to doba pada i prva ljubav njegova. Ali on i tu bejaše pesnik: Sima se zaljubi u mladu Turkinju Fatimu. On je i dotle pevao, a tada je, verovatno, zazujala na liri njegovoj i žica mekše lirike ljubavne. Tih pesama danas nemamo, ali se valja preneti u doba mladosti i zdravlja Simina, u vreme sreće i oduševljenja, pa će se bez ustezanja moći pristati na to, da je neki slučaj morao uništiti ove rane, ali možda i najlepše, priloge lirike njegove. Godine 1813. Simaje držao predavanja u ondašnjoj Velikoj Školi beogradskoj. Ta kobna godina bejaše i za Simu preteška: pored otadžbine on izgubi i ljubav — svoju Fatimu, koja pogibe pri padu Beograda.

Septembra 22. pređe Sima u Zemun, a odatle, tražeći izbegle roditelje, ode preko Pančeva u Arad, pa onda u Beč, gde izradi da se nekoliko srpskih vojvoda, koji su u Aradu bili bačeni u tamnicu, oproste okova. Iz Beča se krene preko Hrvatske u Dalmaciju, a za tim preko Grahova stigne u Sarajevo. S proleća 1814. vidimo ga u manastiru Blagoveštenju u Srbiji, kad piše molbu ruskom i turskom caru za spas Srbije, za koju se nedavno borio i oružjem u četi čuvenoga Zeke Bulju-baše na Drini.

U oslobođenoj Srbiji Sima posta pisar kod Gospodara Jovana Obrenovića, odakle docnije pređe za pisara poznate Parodne Kancelarije u Beogradu. Ali nitu ne osta dugo. Juna 1816. pođe niz Dunav, da u Vlaškoj traži roditelje. Na putu se razmimoiđe s ocem, te ostane u Vidinu, gde je imao romantičnih, i milih i teških, dana, dok se 1818. opet ne vrati u Srbiju, da 1819. pođe ponovo do Kišinjeva u Besarabiji, gde ostane do 1825, dobivajući i sam, kao i ostali emigranti srpski, pomoć od cara Aleksandra I. Pomenom ovoga doba već zalazimo u dane poznatijeg književnog rada Simina.

U Vidinu je zamislio i napisao prvo veće delo svoje `Trojesestarstvo`, a iz toga su mu doba i najlepše lirske pesme. U Kišinjevu se, pak, družaše s ratnicima iz Srbije, te mu njihovi razgovori raspalšvahu maštu izazivajući ga na novo pevanje. On sam kazuje kako se tada samo `spustio u mlogotravnu luku, đe sam... lepši i mirisom ljupčiji cvijetak uskinuo i u kitu ga stavio`. Tako je postalo njzjveće i najčuvenije delo njegovo `Srbijanka`, u kojoj opeva tek minule borbe za oslobođenje Srbije. U drugoj polovini 1825. pođe Sima u Lajpcig, gde naštampa pomenuto delo u četiri sveske...

odlično očuvana
kao nova
sa posetom na predlistu

GAR.3