pregleda

Serafim Ristic - Decanski spomenici, Plac Stare Srbijee


Cena:
840 din
Želi ovaj predmet: 1
Stanje: Nekorišćen
Garancija: Ne
Isporuka: Pošta
Post Express
Lično preuzimanje
Plaćanje: Tekući račun (pre slanja)
Pouzećem
Lično
Grad: Beograd-Vračar,
Beograd-Vračar
Prodavac

talican (2967)

PREMIUM član
Član je postao Premium jer:
- ima 100 jedinstvenih pozitivnih ocena od kupaca,
- tokom perioda od 6 meseci uplati minimum 20.000 dinara na svoj Limundo račun.

99,81% pozitivnih ocena

Pozitivne: 5814

Moj Dućan Moj Dućan

  Pošalji poruku

Svi predmeti člana


Kupindo zaštita

Autor: Domaći
ISBN: ostalo
Godina izdanja: ostalo
Jezik: Srpski

Књига „Плач Старе Србије“ архимандрита и игумана дечанског Серафима Ристића, штампана у Земуну 1864. године, својеврсни је апел за помоћ у заштити људских права потлаченог српског и православног живља на Косову. У књизи архимандрит Серафим појединачно и поименице наводи бројне случајеве кршења закона, који остају некажњени од стране тадашње, отоманске власти. Потресно сведочанство животу у тешком времену које је трајало предуго.

Стање српског народа под турско-албанским игом средином XIX века најбоље показује судбина манастира Дечана. Манастир је био под заштитом турских власти и албанских „војвода“, али је његова судбина у крајњој линији зависила од локалних намесника.

Средином XIX века локалне власти су махом биле нерасположене, из верских разлога, да овој хришћанској богомољи пруже пуну заштиту, или су биле немоћне да спрече прекомерно и својеврсно пљачкање манастира од стране неких Албанаца муслимана. Жалбе монаха нису помагале: султанов ферман из 1849, којим је обећана заштита царске лавре, није имао никаквог стварног дејства, јер „у планини ферман не важи“ . Зато се архимандрит дечански Серафим Ристић обраћа „прошенијем“ руском цару Александру II, 15. фебруара 1859, у коме браћа манастира Дечана „са сузама се моле за снажну заштиту од дивљи и свирепи Арнаута, који се Бога не боје, а царске турске заповести не слушају. Ова обитељ Господа Вседржитеља опкољена са свију страна овим непокорним племеном, заиста се наоди као у лавовим устима“.

Серафим упозорава руског цара да ће тај зулум, а с друге стране оскудица у новцу, приморати братију „да оставе овај дивни спомен православни времена сербскога народа, ову једину потпору православија у овоме крају, ову једину утеху порабоћених верних“.

`Књига ова `Дечански споменици` има три дела: прва садржи материјал за народну историју, у другој је материјал за историју Српске цркве; а у трећој је опис монастира високих Дечана, у ком је преимућствено обраћена пажња на монастирску управу и њихове обичаје.

Штампајући ове Дечанске споменике, ја желим тиме навести и остале старешине наших монастира, да и они изнесу на јавност све старине какве се у монастирима чувају и тиме олакшају труд онима, који се занимају са српском историјом.`

У Београду
На Благовести 1864. год.
Архимандрит монастира Високих Дечана,
Серафим Ристић

тврд повез, 150 стр.

LIČNO PREUZIMANJE JE MOGUĆE NA CRVENOM KRSTU!

POGLEDAJTE I OSTALE KNJIGE IZ MOJE PONUDE:
http://talican.kupindo.com/kupindo

Predmet: 72047933
Књига „Плач Старе Србије“ архимандрита и игумана дечанског Серафима Ристића, штампана у Земуну 1864. године, својеврсни је апел за помоћ у заштити људских права потлаченог српског и православног живља на Косову. У књизи архимандрит Серафим појединачно и поименице наводи бројне случајеве кршења закона, који остају некажњени од стране тадашње, отоманске власти. Потресно сведочанство животу у тешком времену које је трајало предуго.

Стање српског народа под турско-албанским игом средином XIX века најбоље показује судбина манастира Дечана. Манастир је био под заштитом турских власти и албанских „војвода“, али је његова судбина у крајњој линији зависила од локалних намесника.

Средином XIX века локалне власти су махом биле нерасположене, из верских разлога, да овој хришћанској богомољи пруже пуну заштиту, или су биле немоћне да спрече прекомерно и својеврсно пљачкање манастира од стране неких Албанаца муслимана. Жалбе монаха нису помагале: султанов ферман из 1849, којим је обећана заштита царске лавре, није имао никаквог стварног дејства, јер „у планини ферман не важи“ . Зато се архимандрит дечански Серафим Ристић обраћа „прошенијем“ руском цару Александру II, 15. фебруара 1859, у коме браћа манастира Дечана „са сузама се моле за снажну заштиту од дивљи и свирепи Арнаута, који се Бога не боје, а царске турске заповести не слушају. Ова обитељ Господа Вседржитеља опкољена са свију страна овим непокорним племеном, заиста се наоди као у лавовим устима“.

Серафим упозорава руског цара да ће тај зулум, а с друге стране оскудица у новцу, приморати братију „да оставе овај дивни спомен православни времена сербскога народа, ову једину потпору православија у овоме крају, ову једину утеху порабоћених верних“.

`Књига ова `Дечански споменици` има три дела: прва садржи материјал за народну историју, у другој је материјал за историју Српске цркве; а у трећој је опис монастира високих Дечана, у ком је преимућствено обраћена пажња на монастирску управу и њихове обичаје.

Штампајући ове Дечанске споменике, ја желим тиме навести и остале старешине наших монастира, да и они изнесу на јавност све старине какве се у монастирима чувају и тиме олакшају труд онима, који се занимају са српском историјом.`

У Београду
На Благовести 1864. год.
Архимандрит монастира Високих Дечана,
Серафим Ристић

тврд повез, 150 стр.
72047933 Serafim Ristic - Decanski spomenici, Plac Stare Srbijee

LimundoGrad koristi kolačiće u statističke i marketinške svrhe. Nastavkom korišćenja sajta smatramo da ste pristali na upotrebu kolačića. Više informacija.