ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1965.
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Iz rata i oko rata... — uspomene jednog lekara / Miodrag S. Vračarević

Sećanja dr Vračarevića na svoje drugove - saborce i događaje iz Prvog svetskog rata.
K4



Beograd 1965. Mek povez, ćirilica, 71 strana.

Posveta autora.

Knjiga je odlično očuvana.
Izuzetno retko.



Ljubitelj i poznavalac umetnosti, drug i prijatelj mnogih književnika, slikara, glumaca, velike kulture i širokih interesovanjalja, human i plemenit na pomalo starinski način koji je pre svega vedro čovekoljubiv, Miodrag Vračević je nadasve skroman čovek koji svoje kratke priče neprentenciozno naziva „Uspomene jednog lekara”, s očevidnom namerom da se oduži drugovima i poznanicima, jer je to njegova „moralna obaveza prema njima”, kako sam kaže. Već i sama ova namera, a reč je većinom o ljudnjma izuzetnih moralnih osobina, govori i o piscu i o knjizi: spasavajući od zaborava junake, oni tim upozoravaju da je prava humanost u pamćenju, da su lepo ljudsko delo i plemenita ljudska ličnost vrednost koje treba sačuvati, da nas zaborav ne ostavi duševno siromašnijim.
Ova zapamćenja su više od dobronamernih uspomena i drugarske pažnje. Ona su često izvanredan dokumenat i svedočenje o naravima jednog vremena, plastična slika ljudi, običaja, mentaliteta Srbije pre prvog svetskog rata, i lepa mala galerija zanimljivih portreta, „naročito iz rata. Tada, kada slika ljude, Vračević otkriva i svoje unutarnje bogatstvo i svoj dar za uobličavanje likova. Njegovi junaci su obični ljudi, jednostavni po svojoj duhovnoj konstituciji, jednostavni po svom načinu življenja, jednostavni svojoj veličini. To nisu asketi ni sveci, ni lutke od hartije, ni mudrijaši koji govore o svojim obavezama, ni propovednici ideja. Uzeti iz života oni su stvarno živi ljudi, oni govore životno i slikovito, oni se ponašaju tako nepatetično, da njihov podvig, njihovo junaštvo, njihova žrtva, postaju obični, kao disanje, i po tome veliki. To je sigurna vrednost ove ugodne proze koja zrači plemenitošću i optimizmom.
Druga njena vrsna osobina je vedrina i humor. Piščev smisao da gotovo nikad ne zaboravi na veselu stranu stvari i na žive i duhovite opservacije koje njegovom pričanju daju poseban šarm (čak i kad baca neotrovne strelice na izvesne pojave modernog vremena), govori o njegovoj vitalnosti i o spremnosti da se nasmeje i sebi i drugima, široko, nezlobivo, ljudski. Ponekad on priča smešne zgode, da zabavi sebe i nas, ali češće u njegovom krepkom pričanju vidimo dokaz vedrine duha koji znači odnos prema životu, odnos aktivan i nepesimistički.
Sa zadovoljstvom ispisujem ove prijateljske redove zbog i čoveka i pisca Miodraga Vračevića. On je pisao portrete drugova i poznanika otkrivaju ći njihove divne ljudske osobine, ali je učinio i ono što nikako nije hteo, otkrio je sebe, svoju sposobnost da voli ljude, svoju potrebu da pamti plemenitost,i svoj dar da to uverljivo ljudski kaže.
MEŠA SELIMOVIĆ