ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1974
Jezik: Srpski
Autor: Strani

JACQUES LE GOFF

SREDNJOVEKOVNA CIVILIZACIJA ZAPADNE EVROPE - 246 crno-belih reprodukcija, 8 reprodukcija u boji, 71 karta i crtež

Prevod - Dobrila Stošić

Izdavač - Jugoslavija, Beograd

Godina - 1974

672 strana

22 cm

Edicija - Velike civilizacije

Povez - Tvrd

Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja



SADRŽAJ:
Reč čitaocu
Uvod
.
ISTORIJSKI RAZVOJ
NASTANJIVANJE VARVARA (V-VII VEK)
• Kriza rimskog sveta (II–IV vek)
• Rimljani i varvari
1. Karta rimskog sveta krajem IV veka
• Invazije i nova karta Zapada.
2. Karta varvarskih kraljevina u VI veku
• Zapad ranog srednjeg veka: nove strukture
• Zaključak: od antike do srednjeg veka – kontinuitet ili prekid?

GERMANSKI POKUŠAJ ORGANIZACIJE (VIII-X VEK)
• Karolinški Zapad
3. Karta Karolinškog carstva, Vizantije i islama početkom IX veka
• Kriza u IX-X veku: novi osvajači
• Kriza karolinškog sveta: unutrašnji aspekti
4. Karta. Ka Evropi : podela Karolinškog carstva
• Otonska obnova
• Renesansa X veka
5. Plan Opolja
6. Plan Treleborga
7. Plan Haithabua
• Zaključak: srednjovekovni „take off“ spoljašnji izazov ili unutrašnji polet?

ORGANIZOVANJE HRIŠĆANSKOG SVETA (XI-XIII VEK)
• Polet hrišćanstva: polet građevinarstva, poljoprivredni i demografski napredak
8. Karta Evrope oko hiljadite godine
9. Plan šume Rambouillet
10. Plan šume Saint-Denis
11. Plan Altheima
12. Plan Jablonowa
• Ekspanzija hrišćanskog sveta: hristijanizacija na severu i na istoku. Španska rekonkvista, krstaški pohodi
13. Karta prvih krstaških pohoda
14. Karta krstaških pohoda XIII veka
• Gradska obnova
15. Plan Đenove
16. Plan Pariza
• Trgovačka obnova
17. Plan Kelna
18. Plan Kališa
19. Plan Libeka
20. Plan trga Libeka
• Intelektualni i umetnički polet
• Crkva i vera u poletu hrišćanskog sveta
21. Karta klinijevskog reda u X i XI veku
22. Karta cistercitskog reda u XII i XIII veku
• Zapadni feudalizam
23. Karta dominikanskog reda 1303.
24. Karta franjevačkog reda 1344.
• Političke peripetije: papstvo i carstvo
• Političke peripetije: države
25. Karta Francuske u doba stupanja na presto Filipa Augusta (1180)
26. Karta Francuske u doba stupanja na presto Filipa VI Valoa (1328)
Zaključak: organizovanje srednjovekovnog prostora - gradovi ili države?


KRIZA HRIŠĆANSKOG SVETA (XIV – XV VEK)
• Kraj srednjovekovne granice
27. Karta Zapada na početku XIV veka

SREDNJOVEKOVNA CIVILIZACIJA
SVETLOSTI U NOĆI (V — IX VEK)
• Paganska kultura i hrišćanski duh
• Znanje u mrvicama
• Nazadak i prilagođavanje
• Ostrvca civilizacije: gradovi, dvorovi, manastiri
28. Plan Saint-Galla
29. Plan Fontenea
30. Plan Klinija
• „Utemeljitelji“ srednjeg veka
• Karolinska renesansa

PROSTORNE I VREMENSKE STRUKTURE (X-XIII VEK)
• Proplanci i šume
• Srednjovekovna pokretljivost: putevi
• Priroda i svemir
• Hrišćanstvo i Vizantija: shizmatici
• Hrišćanstvo i islam: nevernici
• Hrišćanstvo i pagani: preobraćanje u veru
• Hrišćanstvo i mongolski mit
• Otvoreno ili zatvoreno hrišćanstvo?
• Onaj svet: Bog
• Onaj svet: Đavo
• Između zemlje i neba: anđeli
• Vremena, večnost, istorija
• Ravnodušnost ili pažnja prema vremenu?
• Društvena vremena: prirodno vreme i seosko vreme
• Društvena vremena: vlasteosko vreme
• Društvena vremena: versko i klerikalno vreme
• Bekstvo od sveta
• Hiliastički san: Antihrist i zlatno doba

MATERIJALNI ŽIVOT (X—XIII VEK)
• „Srednjovekovni izumi“
31. Plan Saint-Aubert-sur-Orne
32. Plan Bras i Hubert-Folie
33. Weston Pinkney: katastarski plan iz XVI veka
34. Weston Pinkney: današnji izgled iz vazduha
• Slabost srednjovekovnog „mašinizma`
• Drvo i gvožđe
• Ruralne tehnike
• Izvori energije
• Brodovi
• Tehnički napreci
• Privreda izdržavanja
• Privredni mentalitet
• Svet na rubu granice: gladi
• Fiziološka beda i epidemije
• Iscrpljenost i nesigurnost
• Ekonomski porast: srednjovekovna konjunktura
• Naturalna privreda i novčana privreda
• Ekonomski porast: društvene reperkusije

HRIŠĆANSKO DRUŠTVO (X—XIII VEK)
• Društvo tri reda
• Od trodelnog društva do „staleža sveta“
• Dvoglavo društvo: papa i car
• Razbijeno društvo: Vavilonska kula
• Pojedinac i zajednica
• Porodična zajednica
35. Plan bitke kod Arsufa (1191)
36. Plan bitke kod Buvina (1214)
37. Plan bitke kod Kurtrea (1302)
• Žena i dete
• Vlasteoske zajednice
• Seoske i gradske opštine
• Grad i gradsko društvo
• Borba klasa: gradsko društvo i feudalno društvo
• Klasna borba u seoskoj sredini
• Klasna borba u gradskoj sredini
• Žena u klasnoj borbi
• Suparništvo unutar klasa
• Crkva i kraljevstvo u klasnoj borbi
• Međudruštvene zajednice: bratstva, uzrasti
• Društveni centri: crkve, zamkovi, mlinovi, krčme
• Jeresi i klasna borba
• Isključeni: jeretici, gubavci, Jevreji, vrači, sodomiti, bogalji, stranci, deklasirani

MENTALITETI, OSEĆAJNOSTI, STAVOVI (X-XIII VEK)
• Osećanje nesigurnosti
• Pozivanje na starinu: autoriteti
• Pozivanje na božansku intervenciju: čuda, ordalije
• Simbolički mentalitet i osećajnost
• Apstraktnost i smisao za konkretno: boja i svetlost, lepota i snaga
38. Planovi Otmarshajma
39. Plan i preseci Svetog Ambrozija u Milanu
• Bekstva i snovi
• Evolucija ka realizmu i racionalizmu
• Skolastički duh
• Interiorizacija i moralizam
• Kurtoazna ljubav, moderna ljubav
• Skidanje svetosti s prirode
• Lažnost i laž
• Civilizacija spoljneg izgleda: hrana i luksuz u ishrani, telo i gest
• Odeća i luksuz u odevanju
• Kuća i razmetljivost stanova
Civilizacija igre

EPILOG - POSTOJANOSTI I NOVINE (XIV-XV VEK)
• Postojanosti
• Očajanje i krajnost
• Humanizam

ISTORIJSKI ATLAS
Karta I. Fizička karta Zapada
Karta II. Invazije
Karta III. Ekspanzija Zapada (XI–XIV vek)
Karta IV. Verski Zapad
Karta V. Intelektualni centri XII veka
Karta VI. Romanički Zapad
Karta VII. Gotički Zapad
Karta VIII. Ekonomska karta Zapada pri kraju XIII veka

HRONOLOŠKE TABELE

REČNIK IMENA I POJMOVA
40. Poprečni presek katedrale u Buržu
41. Shema jednog vlastelinstva
42. Crtež preseka oživa
43. Planovi gotičkih katedrala
44. Crteži apsida iz albuma Villarda de Honnecourta
45. Plan Jakobinske crkve u Tuluzi
46. Plan Svete Elizabete u Marburgu
47. Crtež jedne fasade gotičke katedrale
48. Crtež opatije Klini 1157
49. Poprečni presek crkve Klini III
50. Poprečni presek katedrale u Laonu
51. Crtež opatije Monte Kasino
52. Crtež kontrafora i prozora katedrale u Remsu
53. Crtež Svetog Petra u Rimu
54. Planovi romaničkih bazilika
55. Crteži elemenata romaničke arhitekture
56. Poprečni presek St-Martiala u Limožu
57. Crtež Santijaga da Kompostela
58. Crtež opatije Saint-Galla
59. Plan srednjovekovnog utvrđenog zamka
60. Plan donžona i zamka Loches
61. Planovi romaničkih utvrđenih zamkova
62. Plan zamka Beaumaris (Anglesey)
63. Plan Castel del Monte (Apulija)

Orijentaciona bibliografija
Spisak reprodukcija u boji
Spisak crno-belih reprodukcija


`Kolo sreće, taj simbol tako drag srednjovekovnoj zapadnoj Evropi, okreće se za epohe, pa čak i za civilizacije. Idealizovanje uspomena preobražava takođe i kolektivnu prošlost. Mit o „lepom dobu` često se stvara u korist jučerašnjice: Francuzi XIV veka su s nostalgijom pominjali „dobro vreme Gospodina Svetog Luja`. Zatim idealizacija često ustupa mesto omalovažavanju i zaboravu. Kasnije, otkrivanje novih dokumenata, vremensko odstojanje, nova gledišta, promene mode, takođe menjaju sliku prošlosti, okreću točak. Zlatne legende i crne legende se smenjuju.Srednji vek je prošao taj krug istorijskih gledanja. Renesansa i klasicizam videli su srednji vek u crnom. Bilo je to vreme umetnosti zvane „gotika`, varvarske sholastike, i Englezi pronađoše dobru formulu: the dark ages, mračni vekovi. Revolucija od 1789, koja je ukinula „feudalna` prava u Francuskoj, a oglasila im pogrebna zvona u Evropi, dala je srednjem veku, koji je izjednačen u političkom i društvenom pogledu sa feudalizmom, sadržinu takođe dostojnu prezira. Obeležje „feudalan` postaje pogrdno. Romantizam je počeo da obrće tok struje. Ljubav prema rušavinama prenela se sa antičkih hramova na porušene tvrđave i nedovršene katedrale. Strast za ovim predmetima sanjarenja porasla je do te mere da su ih hteli restaurisati, ulepšati, obnoviti ili, tamo gde su tek bili u planu, napraviti...Stvarno srednjovekovno je bilo zamenjeno učenim medievalnim, neogotika je očarala kler, buržoaziju i Amerikance. Trubadurski žanr, romani Valtera Skota, Kvazimodo i Emerijo, digli su srednji vek na presto u literaturi a Velen je izmislio jedan srednji vek ogroman i prefinjen.`



Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.

Žak Le Gof Srednjevekovna La civilisation de l`Occident médiéval