ISBN: Ostalo
Godina izdanja: .
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

JUGOSLOVENSKA DRŽAVA 1918-1998
poseban otisak
sa posvetom autora

Владо Стругар (Доњи Улићи, код Цетиња, 28. децембар 1922 — Београд, 24. август 2019) био је српски историчар и књижевник, учесник Народноослободилачке борбе, пуковник ЈНА, члан Војноисторијског института у Београду, Српске академије наука и умјетности, Црногорске академије наука и умјетности и Сената Републике Српске.[1][2]

иографија
Рођен је 28. децембра 1922. у мјесту Доњи Улићи, код Цетиња. Гимназију је учио у Цетињу и положио велику матуру на пролеће 1941. године.

Учесник је Народноослободилачке борбе од 1941. године. После рата је имао чин пуковника и налазио се на разним дужностима у Југословенској народној армији, од чега највише у Војноисторијском институту у Београду.

У Сарајеву је започео студије права 1946. године, које није завршио. У Београду је слушао наставу и завршио: Институт друштвених наука 1953. године, затим Вишу војну академију 1957, а 1964. године је магистрирао на Филозофском факултету у Београду.[3] Докторирао је у области историјских наука на Академији наука у Москви, 1968. године, са тезом Народноослободилачки рат Југославије.

Члан Црногорске академије наука и умјетности је постао од њеног оснивања 1973,[4] Македонске академије наука и уметности 1981, а Српске академије наука и умјетности 1994. године. Члан је и Удружења књижевника Србије. Сенатор Републике Српске постао је у првом сазиву Сената (1996—2008).

Био главни и одговорни уредник научног часописа Војноисторијски гласник (1963—1967) и, после, Југословенског историјског часописа (1970—1973). Налазио се међу оснивачима, те је изабран за председника Црногорског сабора српске слоге (1992—1997), родољубивог удружења за просвету и културу.[4]

Добитник је награде „Златно перо Српског тројства“, коју му је Универзитет у Приштини додијелио 1997. године.

Носилац Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања, међу којима су - Орден братства и јединста са златним венцем, Орден народне армије са златном звездом, Орден за војне заслуге са златним мачевима.

Активно се залагао за очување државног заједништва Србије и Црне Горе у оквиру некадашње Савезне Републике Југославије (1992-2003), а потом и у оквиру Државне заједнице Србије и Црне Горе (2003-2006). Почетком 2005. године, постао је један од оснивача Покрета за европску државну заједницу Србије и Црне Горе у Србији.[5]