ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2007
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Neđeljko Zorić : SVJEDOČENJA O JEDNOM VREMENU , Savez boraca NOR-a Herceg Novi / SPKD Prosvjeta Herceg Novi 2007, str. 672.
Sadržaj na slici.
Očuvanost 4; ima autorovu posvetu.

U Her­ceg No­vom 2015. je u 93. go­di­ni, na­kon kra­će bo­le­sti, pre­mi­nuo Ne­delj­ko Zo­rić, pr­vo­bo­rac, re­vo­lu­ci­o­nar di­plo­ma­ta i is­tak­nu­ti pu­bli­ci­sta.
Ne­delj­ko Zo­rić ro­đen je u Moj­de­žu 1922. od oca La­za­ra i maj­ke Vu­ko­sa­ve. Dje­tinj­stvo i ra­nu mla­dost pro­veo je u za­vi­ča­ju, a ra­no je pre­ko sin­di­ka­ta po­čeo bor­bu za prav­du i bo­lji ži­vot čo­vje­ka. Još kao ma­lo­ljet­ni­ka ni­je­su ga mi­mo­i­šle sin­di­kal­ne bor­be, hap­še­nja za­tva­ra­nja, član­stvo u ile­gal­noj or­ga­ni­za­ci­ji Sa­ve­za ko­mu­ni­stič­ke omla­di­ne i član­stvo u KPJ.
U to­ku ita­li­jan­ske oku­pa­ci­je bio je usta­nik pro­tiv Mu­so­li­ni­je­ve fa­ši­stič­ke vla­sti, lo­go­raš u Ma­mu­li i u Ita­li­ji, osu­đe­nik na smrt, ka­sni­je na do­ži­vot­nu ro­bi­ju, bje­gu­nac iz za­tvo­ra 1943. go­di­ne. U on­da­šnjoj ita­li­jan­skoj Is­tri bio je (kao se­kre­tar okru­žnog i član ob­la­snog ko­mi­te­ta SKOJ-a) je­dan od or­ga­ni­za­to­ra bor­be za oslo­bo­đe­nje. Po za­vr­šte­ku ra­ta, bio je ofi­cir JNA, po­moć­nik na­čel­ni­ka u Voj­noj upra­vi za Zo­nu B u Opa­ti­ji. Mar­ta 1947. bio je ofi­cir Pr­vog odje­lje­nja OZNE za Ju­go­sla­vi­ju, a ma­ja 1948. po­stao je slu­žbe­nik Mi­ni­star­stva ino­stra­nih po­slo­va. Eks­pert na za­sje­da­nju UN u Pa­ri­zu i ata­še za so­ci­jal­na pi­ta­nja Am­ba­sa­de FRNJ u Pa­ri­zu bio je od ja­nu­a­ra 1949. do ok­to­bra 1950.go­di­ne Od ok­to­bra 1950. do kra­ja 1952. bio je kon­zul-že­ran Ge­ne­ral­nog kon­zu­la­ta FNRJ u Mar­se­lju. U pe­ri­o­du od 1953. do 1956. bio je i kon­zul –že­ran Ge­ne­ral­nog kon­zu­la­ta u FNRJ u Mi­la­nu, na­čel­nik voj­ne de­le­ga­ci­je pri po­mor­skoj pri­vre­di u Ri­je­ci, od 1956. do 1961. po­li­tič­ki sa­vjet­nik am­ba­sa­de SFRJ u Bri­se­lu, od 1962. do 1966. šef od­sje­ka u SSIP-u, a ge­ne­ral­ni kon­zul SFRJ u Pa­ri­zu od 1969. do 1973. U ran­gu opu­no­mo­će­nog mi­ni­stra bio je na­čel­nik Upra­ve za is­tra­ži­va­nje i do­ku­men­ta­ci­ju-sa­vjet­nik sa­ve­znog se­kre­ta­ra od 1973. do 1977., iz­van­rend­ni i opu­no­mo­će­ni am­ba­sa­dor SFRJ u Al­ži­ru od 1977. do 1981., ko­or­di­na­tor za ka­drov­sku po­li­ti­ku SSIP-u, za­mje­nik pod­se­kre­ta­ra, am­ba­sa­dor u SSIP- u od 1981. do 1983. ka­da je oti­šao u pen­zi­ju. Po od­la­sku u pen­zi­ju, kao član SUB­NOR-a Ju­go­sla­vi­je bio je pred­sjed­nik ko­mi­si­je za me­đu­na­rod­ne ve­ze, član sa­vje­ta Me­đu­na­rod­ne bo­rač­ke or­ga­ni­za­ci­je sa sje­di­štem u Pa­ri­zu, šef vi­še de­le­ga­ci­je SUB­NOR-a na mno­gim me­đu­na­rod­nim kon­fe­ren­ci­ja­ma. Ob­ja­vio je knji­ge o lo­go­ru Ma­mu­la „Ro­blje, ne hva­la“ i svje­do­če­nja o jed­nom vre­me­nu gdje je nje­go­vom za­slu­gom pr­vi put te­me­lji­to i od­go­vor­no opi­san pe­ri­od ita­li­jan­skog za­tvo­ra Ma­mu­la od 1941. do 1943 go­di­ne i od za­bo­ra­va otrg­nu­to oko 850 ime­na za­to­če­ni­ka. Tu su i „Za­pi­si ju­go­slo­ven­skog di­plo­ma­te“, a uče­sto­vao je na mno­gim na­uč­nim sku­po­vi­ma sa re­fe­ra­ti­ma na te­mu Dru­gog svjet­skog ra­ta. No­si­lac je Par­ti­zan­ske spo­me­ni­ce 1941. i mno­gih dru­gih od­li­ko­va­nja.