ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2021
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

NOVA KNJIGA - NOVO IZDANJE - OVO JE JEDINO ZVANICNO IZDANJE. DRUGA IZDANJA DECANSKIH SPOMENIKA KOJA SU U PONUDI NA KUPINDU KOJA SE PROMOVISU KAO FOTOTIPSKA SU LOSE KOPIJE. OVO IZDANJE JE KOMPLET PREKUCANO I POTPUNO CITLJIVO I SREDJENO.
DEČANSKI SPOMENICI SADRŽE PREKO STOTINU FUSNOTA SA OBJAŠNJENJIMA ZAPISA. TEKST PREVEDEN SA STARO CRKVENOSLOVENSKOG.
DEČANSKI SPOMENICI - PLAČ STARE SRBIJE - SERAFIM RISTIĆ ARHIMANDRIT MANASTIRA DEČANI
DVE ODLICNE KNJIGE U JEDNOM IZDANJU.
OBE ORIGINALNO IZDATE 1864.
TVRD POVEZ - ŠIVENO
A5 format - 150 str
MIRDIN DOO MLADENOVAC 2021.

ЊЕГОВОЈ СВЕТЛОСТИ
ГОСПОДАРУ И КЊАЗУ СРПСКОМ
МИХАИЛУ М. ОБРЕНОВИЋУ III.


ГОСПОДАРУ!
Историја преимућствено припада владаоцима, јер они су у њој поглавити радници. Тако веле историци и то ми је дало слободу, да ове историјске споменике, што сам нашао у задужбини славних Немањића, наменим Вашој Светлости. Владалац, на кога сво Српство гледа као на новог Немањића, примиће благонаклоно и ове споменике из славнога доба Немањића, које му представља с највећом понизношћу смирени богомољац
Архимандрит монастира Високих Дечана, Серафим Ристић.

Књига ова „Дечански споменици“ има три дела: прва садржи материјал за народну историју, у другој је материјал за историју Српске цркве; а у трећој је опис монастира високих Дечана, у ком је преимућствено обраћена пажња на монастирску управу и њихове обичаје.
Штампајући ове Дечанске споменике, ја желим тиме навести и остале старешине наших монастира, да и они изнесу на јавност све старине какве се у монастирима чувају и тиме олакшају труд онима, који се занимају са Српском историјом.
У Београду
На Благовести 1864. год.
Архимандрит монастира Високих Дечана, Серафим Ристић.



Књига „Плач Старе Србије“ архимандрита и игумана дечанског Серафима Ристића, штампана у Земуну 1864. године, је својеврсни апел за помоћ у заштити људских права потлаченог српског и православног живља на Косову. У књизи архимандрит Серафим појединачно и поименце наводи бројне случајеве кршења закона, који остају некажњени од стране тадашње, отоманске власти. Потресно сведочанство животу у тешком времену које је трајало предуго.
Стање српског народа под турско-албанским игом средином XIX века најбоље показује судбина манастира Дечана. Манастир je био под заштитом турских власти и албанских „војвода“, али je његова судбина у крајњој линији зависила од локалних намесника. Средином XIX века локалне власти су махом биле нерасположене, из верских разлога, да овој хришћанској богомољи пруже пуну заштиту, или су биле немоћне да спрече прекомерно и својеврсно пљачкање манастира од стране неких Албанаца муслимана. Жалбе монаха нису помагале: султанов ферман из 1849, којим je обећана заштита царске лавре, није имао никаквог стварног дејства, јер „у планини ферман не важи“ [урманда фер¬ман јок]. Зато сe архимандрит дечански Серафим Ристић обраћа „прошенијем“ руском цару Александру II, 15. фебруара 1859, у коме браћа манастира Дечана „са сузама сe моле за снажну заштиту од дивљи и свирепи Арнаута, који сe Бога не боје, а царске турске заповести не слушају. Ова обитељ Господа Вседржитеља опкољена са свију страна овим непокорним племеном, заиста сe наоди као у лавовим устима“. Серафим упозорава руског цара да ће тај зулум, а с друге стране оскудица у новцу, приморати братију „да оставе овај дивни спомен православни времена сербскога народа, ову једину потпору православија у овоме крају, ову једину утеху порабоћених верних“.