ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 227
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju!


Stematografija, Izobraženije oružij iliričeskih
Izrezali u bakru Hristofor Zefarovic, Toma Mesmer

Hristofor Zefarovic
Рођен је крајем XVII или почетком XVIII века, крај Дојранског језера у Македонији, у свештеничкој породици, од оца Димитрија и мајке Ђурђице. По новосадским биографима: презиме је могло бити и Џефаровић? из Дорјана. Наводно потиче из породице `Џефаровци`, а презимену је додао наставак `ич`.[2] По Миодрагу Коларићу: он је био родом из Солуна. Христофор му је било монашко име. О његовој младости се мало зна. Сматра се да је у очевој кући изучио књигу, тј. научио да чита и пише. Најпре пошао у неки оближњи манастир да постане јеромонах, али је дошао само до чина јерођакона (пре 1748). Не зна се у којој је зографској дружини изучио живопис, али, када тридесетих година XVIII века креће на север већ је био обучени живописац. Бавио се током живота Христифор фреско-сликарством, гравуром, иконописом и црквеним везом.


Prva strana Stematografije
Knjigu je izvorno objavio hrvatski pisac Pavle Riter Vitezović na latinskom jeziku pod naslovom Stemmatographia sive armorum Illyricorum delineatio, descriptio et restitutio (Beč, 1701).[1] Zvaničnoj austrijskoj politici odgovarala je Vitezovićeva Stemmatographia u kojoj su bili zastupljeni grbovi zemalja i pokrajina - tada jednim delom u okviru Osmanskog carstva - koje bi Austrija pripojila nakon proterivanja Turaka sa Balkana.[2]

Srpskom patrijarhu Arseniju IV Jovanoviću Šakabenti bila je poznata Vitezovićeva knjiga i ideja o ujedinjenju Hrvata, Srba i Slovenaca, koju je Vitezović izlagao u svojim delima. Problem je predstavljala činjenica što bi takvo ujedinjenje išlo na štetu srpskog naroda. Stoga je patrijarh Arsenije IV sa svojim saradnicima, koji su učestvovali u vođenju politike Karlovačke mitropolije, odlučio da Vitezovićevu knjigu izda u dopunjenom obliku. Knjigu je na ruskoslovenski preveo Pavle Nenadović Mlađi, sekretar patrijarha. Istu knjigu je u bakru izrezao, za štampu priredio i osmislio Hristofor Žefarović u Beču 1741. godine. Žefarović se ovde istakao pre svega kao likovni umetnik, onaj koji je naslikao predloške i likovno komponovao celu knjigu. Mesmerova uloga svodila se na zanatsko-graverski deo posla, koji je on izveo po Žefarovićevim crtežima.

Ovo izdanje prevazišlo je prvobitni koncept heraldičkog zbornika. Tome je dodato dvadeset devet likova južnoslovenskih vladara i svetitelja, portret Arsenija IV sa posvetnom pesmom, trijumfalni portret cara Dušana na konju, okruženog grbovima, lik cara Dušana između Hronosa i Minerve i, na kraju, pesma posvećena Hristoforu Žefaroviću, u kojoj se veliča ovo njegovo delo.[2] Obe posvetne pesme napisao je Pavle Nenadović Mlađi.

Knjiga je bila zamišljena kao politički pamflet urađen sa namerom da austrijskim vlastima pokaže da sa samodržavnošću Srba nije nestala i njihova nacionalna svest i nacionalni ponos. Takođe je trebala da posluži i kao svojevrsni istorijski album i priručnik koji bi srpskom narodu pružio određena znanja iz nacionalne istorije.[3]

Kada se pojavila Stematografija je bila najtraženija i najbolje primljena knjiga druge polovine 18. veka.[3] Iako osmišljena od strane duhovnog lica ova knjiga je predstavljala ideje mlade srpske građanske klase u Monarhiji. Njen najveći doprinos je svakako očuvanje političke i nacionalne svesti Srba u vremenu kada nije postojala nacionalna država.