ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1969
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Autor - osoba Popović, Cvetko Đ., 1896-1980 = Popović, Cvetko Đ., 1986-1980
Naslov Sarajevski Vidovdan 1914 : doživljeji i sećanja / Cvetko Đ. Popović
Vrsta građe knjiga
Jezik srpski
Godina 1969
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Prosveta, 1969 (Beograd : Beogradski grafički zavod)
Fizički opis 119 str. : ilustr. ; 24 cm
ISBN (Plast.)
Predmetne odrednice Popović, Cvetko Đ., 1896-1980 – Sarajevski atentat 1914 – Memoari
Princip, Gavrilo, 1894-1918
Habzburg, Franc Ferdinand, nadvojvoda, 1858-1889
Sarajevski atentat 1914

Cvjetko Popović (Prnjavor, 1896 — Sarajevo, 9. jun 1980) bio je srpski učitelj, profesor, kustos, mladobosanac i jedan od učesnika Sarajevskog atentata na nadvojvodu Franca Ferdinanda, izvršenog na Vidovdan 1914. godine.
Uticajnih i značajnih ličnosti bilo je među profesorima čije biografije opisuje nedavno objavljena knjiga „Znameniti profesori Užica” autora Slobodana Radovića. U njoj su životopisi 29 prosvetara čije je delo ostavilo traga u gradu na Đetinji i državi s kraja 19. i u prvoj polovini 20. veka. Možda najneobičniju sudbinu od njih imao je Cvetko Popović. U mladosti sarajevski atentator, jedan od sedmorice zaverenika mladobosanaca koji su kraj Miljacke na Vidovdan 1914. čekali Franca Ferdinanda. U zrelim godinama profesor i direktor škola za obrazovanje učitelja, potom i muzejski kustos.
Rođen u Prnjavoru, Cvetko je u ranoj mladosti znao svoj put. Ima podatak u biografiji učenika banjalučke i sarajevske učiteljske škole da je on, kad je počeo balkanski rat, u mladalačkom zanosu hteo da pobegne u Srbiju. Taj zanos još više ga je obuzeo s proleća 1914, kao člana Mlade Bosne. Mada je u vreme atentata imao svega 18 godina, bio je jedan od onih koji su se zaverili da na Vidovdan ubiju austrougarskog prestolonaslednika.
Majskog dana 1914. đak Cvetko Popović susreće đaka Vasu Čubrilovića koji „navede razgovor na velike vojne manevre” i učešće prestolonaslednika Ferdinanda, koji će rukovoditi manevrima. Tada postaje zaverenik, od učitelja Danila Ilića, koji rukovodi akcijom, dobija bombu, revolver i uputstva kako se bomba aktivira, puca iz revolvera. Vasa će stajati kod Devojačke škole, Cvetko iznad njega na uglu preko puta Ćumurija ćuprije.
„Nije mi bilo milo kad je Vidovdan, posle kraćih letnjih kiša, osvanuo potpuno vedar. Da bih što neprimetnije mogao da nosim bombu i revolver, bio sam rešio da ogrnem pelerinu. Ali čovek u pelerini na toplom junskom suncu za vreme dolaska prestolonaslednika može u očima policije i detektiva biti sumnjiv. Međutim, drugog izlaza nisam mogao naći. Zabacim pelerinu na leđa i pođem na kej. Usput odvrnem bombu i zatvarač bacim preko plota u nekakav korov na uglu Adžemovića i Logavine ulice... Bombu stavim u desni džep kaputa, a otkočeni revolver u levi. Što sam se više približavao keju bio sam sve više uzbuđen”, sećao se kasnije.
Zbilo se onda kraj Miljacke ono što istorija dobro poznaje i beleži.
„U zakazani čas, na određenom mu mestu Cvetko Popović je bio s otkočenim revolverom i bombom. Pošto je Gavrilo Princip s dva hica iz svoga revolvera oborio Ferdinanda i njegovu ženu, Popović je uspeo da pobegne iz Sarajeva i stigne do Zemuna, gde je uhapšen i osuđen na 13 godina tamnice koju izdržava u hladnoj i mračnoj ćeliji zemunskog kazamata”, piše u knjizi o užičkim profesorima Slobodan Radović, dodajući da je Cvetko zajedno sa Čubrilovićem oslobođen 1918. godine.
„Kad god bi izašla kakva knjiga o Sarajevskom atentatu ili kakav članak, uvek bi me poznanici saletali s pitanjem zašto ja ili Vasa Čubrilović ne pišemo o atentatu kao najpozvaniji i jedini živi direktni učesnici... A nas dvojica smo tada (1914) vrlo malo znali o svemu tome. Sve što smo znali bilo je da se atentat sprema i da ga organizuje Danilo Ilić, i ništa više. Ko je odlučio da se izvede atentat, kako će doći do potrebnog oružja, ko će još učestvovati sem nas dvojice, tada nam je sve to bilo nepoznato”, isticao je kasnije Cvetko pišući za „Sarajevski Vidovdan 1914”.
Kad je četvrt veka prošlo od događaja u Sarajevu Popović (pošto je 1922. završio Filozofski fakultet u Beogradu) s mesta direktora Učiteljske škole u Jagodini dolazi u Užice. Postavljen je maja 1938. za direktora Državne mešovite učiteljske škole u Užicu.
Pamte se za njegovog direktorovanja đačke demonstracije na užičkoj ulici 1940, organizovane kao podrška đaka trgovinskom sporazumu Jugoslavije sa Sovjetskim Savezom. Tada je policija vodila istragu sumnjajući da je podstrekač demonstracija Komunistička partija te da su đake podržali i pojedini profesori. A nekadašnji učesnik Sarajevskog atentata, direktor Učiteljske škole Cvetko Popović, pričao je tada kako avanture mladosti s njenim sitnim uzrocima mogu biti s krupnim posledicama.
„Ipak će on u junu 1940, u predvečerje rata u Kraljevini Jugoslaviji, predosećajući šta se iza brega valja u Sokolskom domu, velelepnom zdanju podignutom 1934. po zamisli arhitekte Momira Korunovića, organizovati za učenike dva predavanja s ciljem da se pripreme za napade iz vazduha odakle će, kako se očekivalo, stizati opasnost”, navodi Slobodan Radović.
Ukazom Ministarstva prosvete avgusta 1940. Cvetko Popović je premešten iz Užica za direktora Učiteljske škole u Skoplju. Preživeće još jedan rat, a od 1946. biće zaposlen kao etnolog i kustos u Zemaljskom muzeju u Sarajevu, sve do penzionisanja 1962. Cvetkov životni krug se završio tamo gde se on u mladosti pročuo – umro je u Sarajevu 1980. godine. Drugi preživeli sarajevski atentator Vasa Čubrilović, čuven i kao posleratni profesor i dekan beogradskog Filozofskog fakulteta, poživeo je u Beogradu još jednu deceniju.
MG39