Cena: |
Želi ovaj predmet: | 3 |
Stanje: | Nekorišćen |
Garancija: | Ne |
Isporuka: | Pošta Lično preuzimanje |
Plaćanje: | Tekući račun (pre slanja)
Lično |
Grad: |
Beograd-Stari grad, Beograd-Stari grad |
ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 7529
Autor: Domaći
Jezik: Srpski
ФОТОИПСКО ИЗДАЊЕ КЊИГЕ `СЛОВЕНСКИ РУКОПИСИ У НАРОДНОЈ БИБЛИОТЕЦИ У ПАРИЗУ` ИЗ 1889. ГОДИНЕ, 40 страна (12 колорних), А5-формат, меки повез!
Нићифор Дучић био је српски историчар, добровољачки
командант, калуђер и архимандрит Српске православне цркве,
добротвор и редован члан Српске краљевске академије, те
председник Српског ученог друштва.
Рођен је 1832. у Лугу на Требишњици поред Требиња.
Отац му се звао Јевто а мајка Сока.
„ Док ме овде, и свуда где сам био, сматрају за тиха и
погодна. Али никад за ласкавца. Ја имам своје мисли и своје
увјерење, које браним, док се не увјерим о бољем. Ја сам кадар
да сваком рекнем истину у очи. С тим сам и државну службу
губио и стратио. Али сам увек остао свијетла образа и чврста
карактера. А највише ме тјеши то: што никад никоме нијесам не
само учинио него ни помислио зла, па ни најжешћим
непријатељима својима. Што у мени нема колико би ваљало
калуђерске кротости томе се не треба чудити јер сам ја више
војник него смерни, преподобни монах. Али поштујем и
монаштво српско. ”
Он је један од најврснијих и најизабранијих Срба и да данас имамо једног таквог изврсног човека не бих се плашио ни секунде за нашу будућност. Али, наш народ га је изнедрио и, даће Бог, изнедриће га поново!
У овој књизи Архимандрит Дучић обрађује једну изузетно значајну и тек од најосвешћенијих историчара српских примећену појаву ФАЛСИФИКОВАЊА СРПСКИХ СРЕДЊОВЕКОВНИХ ПОВЕЉА, ЖИТИЈА И ДРУГИХ ДОКУМЕНАТА ОД СТРАНЕ ЗАПАДНИХ `НАУЧНИКА`! Највећи део књиге посвећује житију Стефана Немање које написа његов син `првовјенчани краљ Стефан` а које је пренео Шафарик. Овај текст је са толико много грубих грешака да се тим проблемом бавио и Ђуро Даничић, међутим, Дучић нам наводи тужну судбину тог Даничићевог текста, те и потребу да он сам тај посао одради до краја. Истанчан осећај Дучића за важно и судбинско и овом приликом је уродио плодом. Уосталом, то је тема којој би требали српски научници да се студиозно окрену у наредним годинама ако озбиљно желе да се баве историографијом!