ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 7529
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

ФОТОТИПСКО ИЗДАЊЕ КЊИГЕ `СВЕТИ САВА, СРПСКА ЦРКВА И СРПСКО КРАЉЕВСТВО У ВИЈЕКУ` ИЗ 1886. ГОДИНЕ, 34 СТРАНЕ (12 У КОЛОРУ), А5-ФОРМАТ, МЕКИ ПОВЕЗ!

Нићифор Дучић био је српски историчар, добровољачки
командант, калуђер и архимандрит Српске православне цркве,
добротвор и редован члан Српске краљевске академије, те
председник Српског ученог друштва.
Рођен је 1832. у Лугу на Требишњици поред Требиња.
Отац му се звао Јевто а мајка Сока.

„ Док ме овде, и свуда где сам био, сматрају за тиха и
погодна. Али никад за ласкавца. Ја имам своје мисли и своје
увјерење, које браним, док се не увјерим о бољем. Ја сам кадар
да сваком рекнем истину у очи. С тим сам и државну службу
губио и стратио. Али сам увек остао свијетла образа и чврста
карактера. А највише ме тјеши то: што никад никоме нијесам не
само учинио него ни помислио зла, па ни најжешћим
непријатељима својима. Што у мени нема колико би ваљало
калуђерске кротости томе се не треба чудити јер сам ја више
војник него смерни, преподобни монах. Али поштујем и
монаштво српско. ”

Он је један од најврснијих и најизабранијих Срба и да данас имамо једног таквог изврсног човека не бих се плашио ни секунде за нашу будућност. Али, наш народ га је изнедрио и, даће Бог, изнедриће га поново!

У овој књизи Архимандрит Дучић објашњава две како он то `епохалне` ствари које су се десиле српском народу, а то заиста јесу два божија чуда, и то: `Двије епохалне чињенице у првој четврти XIII вијека тијесно су везане у српској црквеној и политичкој историји: автокефалност српске цркве и проглас српске краљввине. Оне су камен темељац, на којему је доцније у XIV вијеку подигнута величанствена зграда српске патријаршије и српске царевине...`

ВАЖНО - У књизи ЗАПИСИ ИЗ ЗБЕГА аутор Маршићанин нам износи многе велике истине (између и осталог и о партократији), али и најважнију истину које ми, Срби треба да будемо свесни. Каже он, кад су дошли Немци и потпуно окупирали српске земље 1915. године прва ствар коју су урадили јесте обнова школства са српским учитељима и једним јединим предметом за децу LATINICOM! Како српски учитељи нису били добри јер су свакако децу учили и још неким знањима која нису била непријатељска - њих су отпустили, а ДОВЕЛИ СУ ХРВАТЕ УЧИТЕЉЕ КОЈИ СУ СРПСКУ ДЕЦУ УЧИЛИ ЈЕДИНО LATINICI!!! Па ти пиши LATINICOM после овог сазнања, ако можеш!