ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 7529
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

ФОТОТИПСКО ИЗДАЊЕ КЊИГЕ `ЈУНАЧКИ ПОМЕНИК` ИЗ 1864. ГОДИНЕ ПЕСМЕ КОЈЕ ИСПЕВАО вЕЛИКИ вОЈВОДА мИРКО пЕТРОВИЋ А ЗАБЕЛЕЖИО И ИЗДАО АРХИМАНДРИТ НИЋИФОР ДУЧИЋ, 220 СТРАНА, А5-ФОРМАТ, МЕКИ ПОВЕЗ!

Нићифор Дучић био је српски историчар, добровољачки
командант, калуђер и архимандрит Српске православне цркве,
добротвор и редован члан Српске краљевске академије, те
председник Српског ученог друштва.
Рођен је 1832. у Лугу на Требишњици поред Требиња.
Отац му се звао Јевто а мајка Сока.

„ Док ме овде, и свуда где сам био, сматрају за тиха и
погодна. Али никад за ласкавца. Ја имам своје мисли и своје
увјерење, које браним, док се не увјерим о бољем. Ја сам кадар
да сваком рекнем истину у очи. С тим сам и државну службу
губио и стратио. Али сам увек остао свијетла образа и чврста
карактера. А највише ме тјеши то: што никад никоме нијесам не
само учинио него ни помислио зла, па ни најжешћим
непријатељима својима. Што у мени нема колико би ваљало
калуђерске кротости томе се не треба чудити јер сам ја више
војник него смерни, преподобни монах. Али поштујем и
монаштво српско. ”

Он је један од најврснијих и најизабранијих Срба и да данас имамо једног таквог изврсног човека не бих се плашио ни секунде за нашу будућност. Али, наш народ га је изнедрио и, даће Бог, изнедриће га поново!

СХВАТАЈУЋИ ВРЕДНОСТ СРПСКЕ НАРОДНЕ ЕПИКЕ, ТОГ ЗЛАТА ВРЕДНОГ НАЧИНА ОВЕКОВЕЧАВАЊА СРПСКЕ ИСТОРИЈЕ ЗА ГЕНЕРАЦИЈЕ КОЈЕ ЋЕ ТЕК ДОЋИ, АРХИМАНДРИТ ДУЧИЋ ТЕРА ВЕЛИКОГ ВОЈВОДУ МИРКА ПЕТРОВИЋА И ОВАЈ МУ ОД 29 ПЕСМАМА 28 ИСПРИЧА КАО ОД ШАЛЕ - ТАКАВ ЈЕ КАПАЦИТЕТ БИО ОВАЈ ВЕЛИКИ ПЕТРОВИЋ КАО И НАЈВЕЋИ СРПСКИ ПЕСНИК ВЕЛИКИ ЊЕГОШ, И ДУЧИЋ НЕ МОЖЕ ДА ПРЕЋУТИ ОГРОМАН ТАЛЕНАТ МИРКО, С ПРАВОМ ГА УПОРЕЂУЈУЋИ СА ВЕЛИКИМ СТРИЦОМ ЊЕГОВИМ.
ЕВО РЕЧИ АРХИМАНДРИТОВИХ: Познато је, да у Црној-гори нема каква великоrа богаства, па пa се може подигнути какав од камена величаствени cпoмeник (монумент), као што се то находи у свијету; но споменик. као што је овај, ја смијем рећи, да је далеко одвојио од најљепшега каменога споиеннка - јер споменици камени, ма како били израђени и украшени, опет остају мртва ствар, а споменик, као што је овај, јест жива и вјечита ствар, која траје докле и народ живи.

Овај, големи српски витез Мирко Петровић вeома љуби и милује јунаке, па из те своје велике и чисте љубави и спјевао је ове пјесне, као знак својега поштовања и срдачне признаности према јунацима, који нежале живот за поштење и отачаство.

ВАЖНО - У књизи ЗАПИСИ ИЗ ЗБЕГА аутор Маршићанин нам износи многе велике истине (између и осталог и о партократији), али и најважнију истину које ми, Срби треба да будемо свесни. Каже он, кад су дошли Немци и потпуно окупирали српске земље 1915. године прва ствар коју су урадили јесте обнова школства са српским учитељима и једним јединим предметом за децу LATINICOM! Како српски учитељи нису били добри јер су свакако децу учили и још неким знањима која нису била непријатељска - њих су отпустили, а ДОВЕЛИ СУ ХРВАТЕ УЧИТЕЉЕ КОЈИ СУ СРПСКУ ДЕЦУ УЧИЛИ ЈЕДИНО LATINICI!!! Па ти пиши LATINICOM после овог сазнања, ако можеш!