Godina izdanja: 2014
ISBN: 978-86-82275-97-8
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Autor - osoba Mitrov, Nenad, 1896-1941
Naslov Dnevnik : (1914-1917), (1937-1940) / Nenad Mitrov ; priredili Dragana V. Todoreskov i Ognjen Karanović ; [prevod sa nemačkog Svetlana Vučković, sa latinskog i francuskog Daniela Kermeci]
Ostali naslovi Dnevnik 1914-1917, 1937-1940
Dnevnik (1914-1917) (1937-1940)
Vrsta građe dokumentar.lit. ; odrasli, opšte (lepa književnost)
Jezik srpski
Godina 2014
Izdanje 1. izd.
Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Gradska biblioteka, 2014 (Novi Sad : Sajnos)
Fizički opis 354 str. ; 19 cm
Drugi autori - osoba Todoreskov, Dragana V.
Karanović, Ognjen
Vučković, Svetlana
Kermeci, Daniela
Zbirka Novosadski manuskript
Sadržaj Sadrži i autorova pisma.
(broš.)
Napomene Pravo ime autora: Alfred Rozencvajg
Autorova slika na koricama
Tiraž 500
Str. 7-17: Zar sve to da opet živne?! / Dragana V. Todoreskov
Hronologija : Nenad Mitrov (Alfred Rozencvajg): str. 353-354.
Napomene i objašnjenja u beleškama uz tekst
Predmetne odrednice Mitrov, Nenad, 1896-1941

Alfred Rozencvajg je bio srpski pesnik jevrejskog porekla, rođen 1896. u Vukovaru, tada Austrougarskoj.

Stvarao je pod pseudonimom Nenad Mitrov i iza sebe ostavio samo dve zbirke pesama, jednu knjigu u koautorstvu sa Mladenom Leskovcem, Žarkom Vasiljevićem i Dušanom Mikićem i veliki broj pesama u različitim publikacijama.

Savremenici, poput Leskovca, opisuju ga kao čoveka blage naravi, prevashodno liričara, koji u svojim pesmama gaji ljubav punu tragizma, gorčine i neostvarene žudnje. Leskovac ga takođe opisuje kao čoveka gladnog znanja, koji je `zbog Leopardija naučio italijanski, radi Bodlera francuski, te sav bio uronjen u antičku poeziju`.

1941. po dolasku mađarskog i nemačkog okupatora u Novi Sad, u kom je živeo, biva otpušten iz državne službe i prisiljen na izvršavanje teških fizičkih poslova. Uskoro biva hapšen i saslušavan u vezi sa njegovim nećakom Viktorom Rozencvajgom, komunistom i takođe pesnikom koji se krio od policije.

Da bi izbegao dalju torturu, ugušio se gasom u svom stanu 7. jula iste godine, iza sebe ostavljajući veliki broj neobjavljenih pesama.

NENAD MITROV, pseudonim zloslutno prikriva identitet Jevrejina pred nadolazećom nacističkom olujom Alfred Rozencvajga rođenog 1896. godine koji je pripadao pesnicima tridesetih godina dvadesetog veka. Porodica Rozencvajg je iznedrila dva pesnika, pa kao što njegov sestrić Viktor stvara pod pseudonimom, tako i Alfred svoj književni izraz oblikuje pod imenom Nenad Mitrov. Pesnikov portret najplastičnije je dočarao njegov savremenik Mladen Leskovac u eseju `Sećanje na Nenada Mitrova`. Opisao ga je kao čoveka bogatog unutrašnjeg bića i neprestano gladnog znanja, opisao ga je kao intelektualca `koji je zbog Leopardija naučio italijanski, zbog Bodlera francuski, bio je uronjen u antičku poeziju i izučavao je budističku misao i pesništvo`. Tog pesnika i humanistu, izabrao je okupator za žrtvu svog napada na čovečnost. Tragajući za pesnikovim sestrićem Viktorom, uputio je pesniku ultimatum: ili da bude mučen i ubijen ili da sastavi spisak novosadskih intelektualaca, komunistički opredeljenih. Pesnik je izvršio samoubistvo, udahnuvši otrov iz gasnog rešoa.

Pesničko delo Nenada Mitrova ostalo je obavijeno velom tame. Zastupljen u Antologiji novije lirike Sime Pandurovića, kao i u Antologiji srpskohrvatske posleratne lirike Đure Gavele, prevođen na mađarski i poljski, ostavio je književno nasleđe, koje je izmicalo oku kritičara i tek ponekad bilo predmet interesovanja. Pet knjiga poezije i proze ostalo je u rukopisu, a zbirke Dve duše (1927), Kroz klance i jadikovce (1928), kao i ciklus Bespuće crnoga spruda, u zbirci Tri prema jedan za poeziju (kolektivno poetsko istupanje koje je okupilo tri pesnika: Nenada Mitrova, Žarka Vasiljevića, Mladena Leskovca i jednog prozaistu: Dušana Mikića, dopunjeno ilustracijama Aleksandra Kumrića, objavljeno 1934. godine), obuhvata poeziju umerenog modernizma. Ovu poeziju Jovan Deretić ocenjuje kao `napor` pesnika `da svoj lični udes uzdigne do metafizičke pobune protiv sudbine..` U novije vreme Dragana Beleslijin se bavila delom ovog pesnika i uspela da objavi njegovu pesničku voluminoznu zaostavštinu, pod naslovom, Pozno bilje.
MG21