ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2018.
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Beograd 2018. Tvrd povez, ćirilica, ilustrovano, 303 strane.
Knjiga je odlično očuvana.


Značaj i obim posla jednog komunalnog preduzeća može se ceniti i po tome u kojoj meri deli sudbinu svoga grada. Zato nijedna nesreća koja se poslednjih decenija obrušila na Srbiju i Beograd, ne samo da nas nije mimoišla, nego nas je svaka ponaosob pogodila obimnije i žešće nego ostale.
Materijalna ratna šteta JKP BVK registrovana je i procenjena a poduhvat zaposlenih uglavnom zaveden pod rok službe. Iz rata smo, međutim, poneli i saznanje da smo mi zapravo mnogo bolji nego što inače i sami o sebi mislimo. Znamo da je od pamtiveka narod predodređen da se posle rata uglavnom raduje. Zato što je živ, a u pauzama za promenu sanjari i planira predratno siromaštvo, ali u međuvremenu neko mora da proizvodi vodu...
U poređenju sa 126 godina dugom istorijom Beogradskog vodovoda, 77 dana NATO agresije vremenski je kratak, ali višestruko značajan period.. Dok na ličnom planu manje-više (bez)uspešno nastojimo da zaboravimo ratne dane, oni u kolektivnom pamćenju zaposlenih zaslužuju važno mesto, zato što su tih dramatičnih dana radnici JKP BVK u svakom pogledu opravdali poverenje prethodnika i zadužili naslednike.
Posmatrajući ovo dokumentovanje jednog vremena, podsetih se da bi ova knjiga sastavljena od kolaža mogla imati obrise joneskove drame koje imaju kritičan odnos prema stvarnosti i životu (grandomanija u proizvodnji i potrošnji, uniformnost), koje govore o iracionalnim silama o usamljenosti i bespomoćnosti. Na svet gledaju groteskno: „Tragično postaje komično, komično tragično i život je vedar” (Žrtva dužnosti). Dr Uskoković je približio ratnu atmosferu jednog komunalnog preduzeća čitaocu na vrlo specifičan način u toj velikoj tragediji, iznašavši mogućnosti i snage da nam u svoj toj tragici ratnih dešavanja dočara i komične slike što je izuzetno specifično i predstavlja veliki znalački poduhvat, Pored navedenog njegovi opisi prirode i zapažanja su više nego idilični. Priroda je tako lepa, ona je naš najveći učitelj; ona ne traži ništa, daje sve. Priroda prirodno uzima ono što joj je potrebno; zna da će joj Bog to obezbediti i da nema potrebe da brine. Ukoliko je žedna doći će kiša, Ako joj je hladno, sunce će zasijati, a kada je potrebna nekome ili nečemu, daće se bezuslovno i bez prigovora. To je krug života kome mi pripadamo.


dr Milan S. Kosović, književnik