Autor: Domaći
ISBN: ostalo
Godina izdanja: ostalo
Jezik: Srpski

Човек који је подробно упознат са страдалничком историјом Цара Николаја II, у још већој мери схвата и поштује величину Александра Суворова. Човек који је имао апсолутно поверење, до граница обожавања, комплетног руског војинства, исказивао је апсолутну верност Цару (царевима – пошто је служио верно како Јекатерини II тако и Павлу I) упркос немилости са њихове стране у коју је упадао (пре свега Павла I). Верност великог војсковође Помазанику Божијем произилазила је из његове истинске оцрковљености, из његовог истинског христоцентричног менталитета, који је тако недостајао већ обезбоженим, дехристијанизованим руским генералима у марту 1917. године.

Суворов је дубоко схватао антихришћанску суштину безбожне Француске револуције и Наполеона као претече антихриста, па је његово војинство доживљавао на једино исправан начин – као армију антихриста. Био је апсолутно свестан лажности „хумане“ масонске пароле о „слободи, једнакости, братству“ Француске револуције и на више места у овој књизи то је и истакнуто у записаним речима самог војсковође.
Александар Васиљевич Суворов (1729-1800), познат је као највећи војсковођа свог времена, који није изгубио ни једну битку због чега је постао симбол победе у руској историји. Велики војсковођа, национални херој, оснивач отаџбинске војне теорије, гроф Римински, кнез Италијански, Суворов, постао је звезда на војничком пољу током Руско-турских ратова (1768-1774 и 1787-1791).

Међународну славу достигао је битком на Римнику када је руска војска под његовом командом стигла у помоћ аустријској армији и ушла у бој са армијом турског Јусуф-паше која је бројала сто хиљада војника. Велики ратни подвиг представља и заузимање тврђаве Измаиљ, која је сматрана неосвојивом. Венац војне славе Суворова одиграо се у склопу антифранцуске коалиције за борбу против Наполеона Бонапарте.