ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2015
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Nova, nekorišćena


Umetnost i humanizam u Firenci u doba Lorenca Veličanstvenog

Autor Šastel, Andre / Chastel, André
Oblast umetnost / istorija umetnosti
Biblioteka Sinteze
Godina 2015.
Format 24 x 15
Težina 1050
Broj strana 604
Povez Tvrdi
Pismo Ćirilica
ISBN 978-86-7543-303-3
Prevodilac Mima Aleksendrić


Delo Andrea Sastela, Umetnost i humanizam u Firenci u doba Lorenca Velicanstvenog je zapravo autorova doktorska teza, prerađena nekih dvadesetak godina posle njene odbrane. On je ovim delom, na vrhuncu svoje karijere nastojao da da jedan novi oblik svome dugom bavljenju ovom temom , kojom su se takode zanimali veliki nemački naučnici kao što su Burkhart i Pankovski, u odnosu na koje se on i odreduje, kritikkujući njihov pristup Renesansi. Pitanja na koja je on ovde nastojao da odgovori odnose se i na umetnost i na filozofiju: `da li se na osnovu radova toskanske humanističke škole u poslednjoj trećini XV veka može razviti jedna filozofija umetnosti?` i ` šta ovaj humanizam duguje umetničkim aktivnostima u Firenci u vreme Lorenca`.

Odbijajući da upadne u zamku nastojanja da se izgradi jedan unitarni pogled na `duh ove epohe, Šastel se interesuje za različitosti, nedoumice i dvosmislenosti kako u krugovima medičijevskih filozofa, tako i među umetnicima koji na koje su ovi pokretači firentinskog humanizma izvršili veliki uticaj. Tripartitna podela studije rečito govori o ovom sukcesivnom osvetljavanju teme o kojoj se govori.

Šastelova doktorska teza, odlikovana nagradom Borden Francuske akademije umetnosti poziva da preispitamo naše zamisli o ulozi umetnosi u firentinskoj, a kasnije i rimskoj renesansi i nastoji da pruži opšti model za razmatranje problema uske veze umetnosti i kulture. Jedna od najznačajnijih njenih pretpostavki je da nije postojalo nikakvo frrentinsko zlatno doba i to potkrepljuje velikim brojem činjenica. On nam pokazuje kako su, tokom Kvatročenta, umetnici u odredenim aspektima intelektualne kulture njihovog vremena otkrili čitav niz novih tema za koje su tražili nove simbole. Dajući veoma iscrpnu tabelu odnosa koji su postojali izmedu ideja vremena i tema iii vrednosti koje su istovremeno izražene kroz umetnost, Šastel ukazuje na simbiozu kojaje postojala između umetnosti i humanizma u Kvatročentu i prednost daje razvoju spekulativne misli u njenom neoplatonov skom obliku.

Lorenco de Mediči, poznat kao Lorenco Veličanstveni (Magnifico), bio je de fakto vladar Firentinske republike u vreme italijanske renesanse. Osim kao veoma sposoban i vešt diplomata i političar, Lorenco je jedna od najvažnijih ličnosti umetničkog sveta.

Svoju vlast i bogatstvo koristio je ne samo za razvoj Firence, koja je za vreme njegove vladavine stekla epitet “Dragulj Evrope”, već i za sponzorisanje i patronažunajvećih umetnika tog vremena, među kojim su bili Andrea del Verokio, Leonardo da Vinči, Sandro Botičeli, Domeniko Girlandajo i Mikelanđelo Buonaroti.

Lorencov deda Kozimo de Mediči, prvi je izdanak ove čuvene italijanske porodice koji je spojio upravljanje republikom i bankom Mediči, svojevremeno najvećom bankom Evrope. Kao jedan od najbogatijih ljudi na starom kontinentu, Kozimo je započeo porodičnu tradiciju ulaganja u umetnost i filantropiju.