ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Godina izdanja: K105 / K107
Jezik: Srpski

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju!

Dokumenti današnjice br. 21, 1962.

Poslednji dani mira (kako je došlo do prošlog rata) - Predrag Milojević

Sedma sila, Beograd 1962.


Predrag Milojević (25.12.1901-12.09.1999) srpski novinar, književnik, prevodilac, jedna od najvažnijih ličnosti srpskog novinarstva uopšte.

Rođen je u Beogradu u porodici državnog činovnika. Apsolvirao je Filozofskom fakultetu u Beogradu 1923. godine. Počeo je da objavljuje 1921. a u međuratnom periodu bio je novinar lista `Politika`. U redakciju je, po vlastitim navodima, prešao još u januaru 1923, približno u vreme kada su se u novinarstvu oprobavali i njegovi školski drugovi iz istog razreda Treće beogradske gimnazije – Dušan Timotijević, Živojin Vukadinović, Dragutin Dimitrijević (Lola), Sima Francen i Milan Bartoš. Ubrzo je postao saradnik u rubrici „Situacija`, na ispomoći uredniku unutrašnje politike Vladislavu S. Petkoviću u prikupljanju vesti i pisanju izveštaja. U prednji red „Politikinih” novinara izbio je svojom glavnom rubrikom – političkom kozerijom u „Beogradskoj nedelji” koja je bila zamišljena kao satira nepriličnih pojava u društvenom i političkom životu. Redakcija ga je slala na kraće specijalne dopisničke zadatke u Carigrad, Peštu, Atinu, Rim i Sofiju, da bi 1929. postao dopisnik iz Berlina. Svestan da se nalazi na izvorištu događaja evropske, ubrzo i svetske istorije, ispisivao je novinarsku povesnicu „Politike” ”spajajući reporterski i komentatorski iskaz, a već izgradivši samosvojan stil kroz neposrednost izraza i bistrinu jezika u posebnom maniru preplitanja informativnih, zabavnih i naoko pobočnih, ali snažnih kontemplativnih deonica” (S. G. Bogunović). Posle članka u kom je ustvrdio da Versajski mir za Nemačku posle Velikog rata nije nikada bio drugo nego izgubljeni rat (”Politika”, 27 – 30. 4. 1935), te ocenjujući da je prava tragikomedija svetske politike da se firer kao „bauk rata” prikazuje kao anđeo mira, tu zemlju je morao da napusti posle intervencije tamošnjeg Ministarstva propagande. Redakcija ga je onda postavila za dopisnika iz Londona. Kada je britansko Ministarstvo informisanja povelo snažnu ratnu propagandu, odbio je ponuđeno mesto novinara „Bi-Bi-Sija” na srpskom jeziku, ne želeći da se prikloni jednoj strani u ratu, budući da je Kraljevina Jugoslavija u to vreme još ustrajavala na politici neutralnosti. Vrativši se u „Politiku”, kraće vreme je radio u rubrici „Među nama”, ali je već početkom 1940, na predlog redakcije vladi Kraljevine Jugoslavije, postavljen za šefa Centralnog presbiroa[1] Ministarskog saveta 3. grupe 1. stepena (2. 1. 1940).

Pod okupacijom bio je novinarski angažovan od 1. do 78. broja lista „Novo vreme” kao glavni urednik, ali je po odlasku Vladislava S. Ribnikara u Banjički zatvor i sumnji da nije lojalan tadašnjoj Vladi narodnog spasa, morao da odstupi s tog mesta, prekinuvši saradnju i kao novinar. Onda se sasvim povukao iz javnog života, izdržavao se prodajući imovinu i prevodeći s nemačkog (K. Hamsun, „Robovi ljubavi”, 1943), ali je odmah po oslobođenju Beograda 1944. pozvan na sastanak prve redakcije „Politike”.

Između ostalog i zbog primedbe Vuka Dragovića da je kompromitovan svojim pređašnjim radom u Presbirou, ostao je van novinarstva i bez posla premda mu je 1945. obnovljeno članstvo u UNS-u. U redakciji je dobio mesto komentatora tek 1. 4. 1950, ali je samo dve godine kasnije izbačen iz lista na zahtev J. Broza, po telefonskom nalogu Milovana Đilasa i odluci direktora Bogdana Pešića o otpuštanju pojedinih predratnih novinara. „Politici” se vratio 20. 3. 1957. kao urednik vesti spoljnopolitičke rubrike. Od 1958. bio je takođe član prve redakcije „Ilustrovane Politike`, ali se tokom svoje profesionalne karijere nikad nije prihvatio uredničkog posla u „Politici”, niti bio učesnik u oblikovanju uređivačke politike lista. Objavio je veliki broj reportaža, komentara i analiza, pa i intervjue sa Čerčilom, Hitlerom, Musolinijem... Prevodio je Fojerbaha (`Suština religije`), Kafku (`Zamak`), Hemingveja (`Preko reke i u šumu`), Grina (`Begunac`), Selmu Lagerlef (`Gesta Berling`), Hamsuna, Džejmsa. Dobitnik je Nagrade za životno delo Udruženja novinara Srbije, nagrade Beograda (`Oktobarska`), `Politike`, Ordena Svetog Save, Ordena Jugoslovenske krune. Testamentom je ostavio velika sredstva namenjena za školovanje mladih novinara. Milojević je bio prvi član Nezavisnog udruženja novinara Srbije, koje je osnovano 1994. godine.

Dela
`Iz prošlih dana`,
`O ljudima i ćudima`,
`Bio sam prisutan`,
`Kažem ja sebi - antimemoari`,
`Sve godine ovog veka`.