ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2000
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Nekorišćena

Zavičaj moje lobanje
Antji Krog

Samizdat B92, 2000; Broširani povez; latinica; 21 cm; 386 str.

`Zavičaj moje lobanje` ogoljava sumnje i moralne dileme u Komisiji za istinu i pomirenje i u reporterki koja je izvestavala o njenom radu. Knjiga se zapravo bavi mogućnostima za pomirenje i promenu koje pruza otvoreno delovanje Komisije. Sluzeći se pričama iznesenim pred Komisijom i opisujući sam proces, Krogova istražuje načine na koje je rad Komisije uticao na njena shvatanja kulture, vlasti i na njeno osećanje pripadanja.
Fiona Ros u Southern African Review of Books

Slušaocima Juznoafričkog radija dobro poznata kao Antji Samjuel, Antji Krog je od činjeničnih reportaža, političke analize i vrlo ličnih osećanja istkala gusto tkivo, pružajući široku sliku o životu Komisije za istinu i osećanjima svih ljudi koji su sa njom sarađivali. (...) Knjiga razmatra objektivna i subjektivna ograničenja koja svakom procesu ovakve prirode nameću kako učesnici tako i njegovi protivnici.
Stiven Lofer u After Hours

U knjizi Zavičaj moje lobanje Krogova sa zadivljujućom jasnoćom i iskrenošću piše o patnji koju je doživela tokom izveštavanja o radu Komisije za istinu
Mindi Kameron u The Seattle Times

Knjiga Antji Krog, Zavičaj moje lobanje, objavljena je na našem jeziku u ediciji SAMIZDAT B92. To je potresna priča o tragičnom bilansu aparthejda viđena kroz prizmu južnoafričke Komisije za istinu i pomirenje. Osobenom narativnom metodom, Krogova izveštava o radu Komisije, analizira njene granice i mogućnosti i uporedo iznosi svoje najdublje moralne i emotivne dileme povodom samog procesa istine i pomirenja. Ona pita gde su granice krivice, tuge i praštanja, ali ne daje konačne odgovore. `Ono što je za nekoga energično traganje za istinom, za drugoga je lov na veštice.`

`Zavičaj moje lobanje` je autentična retrospektiva banalnosti zla. Lišena je fikcije, patnja je u njoj opredmećena i individualizovana. Svi učesnici drame su stvarni ljudi, a svedočenja žrtava otkrivaju lične istorije. Krogova piše iz perspektive svedoka koji ne krije sopstvenu tugu i bes. Međutim, ona sama ne dehumanizuje. Od počinioca očekuje da ispolji integritet i ljudsku reakciju, `da donese tananu, lično obojenu pojedinost, tugu i zbunjenost.` O duboko ličnom pristupu problemu možda najbolje svedoče sami podnaslovi: Nikada nisu zaplakali ti ljudi moje rase, Sve napetijih i napetijih nerava pred ponorima jada, Pomirenje: od dva zla ono manje, Pisma o zvučnosti ožiljaka, Tragedija grešaka, Voljena zemlja tuge i milosti?

Antji Krog ne analizira politički sistem koji je omogućio zverska ubijanja i mučenja ljudi. Ona se, u prvom redu, bavi `moralnim i kulturnim kontekstom` zločina. Aparthejd je groteskna manifestacija ljudske iracionalnosti. Izvan normativne strukture koja je ozakonila nasilje kriju se univerzalne predrasude, paranoje i ksenofobija. `Verovali smo da crni ljudi nisu ljudska bića, da predstavljaju opasnost, da će nas sve pobiti, a onda upropašćavati zemlju dok se ne pretvori u još jednu afričku bednu oblast.` Nisu li slične mitomanije obeležile desetogodišnji Teatar užasa na prostoru bivše Jugoslavije?
Kajanje ne može poništiti prošlost, ali je može demistifikovati. Individualizacijom žrtve i počinioca, Komisija za istinu i pomirenje rekonstruiše ne samo ljudsku patnju nego i ljudsku okrutnost. Svodi ih na najmanji zajednički imenilac: čoveka. `Stojim pred vama - nag i ponizan. Odlučio sam da prestanem da se izvinjavam zbog aparthejda i da kažem istinu. Tim činom ću izdati svoj narod i sebe. Ali, moram da kažem istinu. Izmirio sam se sa Bogom i moram da se izmirim i sa narodom KvaZulu-Natala. Da bih se izmirio sa sobom. Upravo ova publika opseda moje misli. Možda su među vama oni koje sam zlostavljao, koje sam, misleći da su mrtvi, ostavljao za sobom na terenu.` Iza ovog svedočenja vidimo oslobođeno ljudsko biće koje se ne krije iza sistema, rase, kolektiva?

Komisija za istinu i pomirenje raspravlja o prošlosti, ali da bi uticala na budućnost. Kidanje kolektivnih fantazama i obnova pamćenja je jedini put za izlazak iz začaranog kruga mržnje i nasilja. `Identitet je uspomena. Identiteti iskovani iz napola upamćenih stvari ili lažnih sećanja lako čine prestupe.` U vreme kada se nespretno suočavamo sa sopstvenom savešću, knjiga Antji Krog nam može poslužiti kao dragocen moralni putokaz.