ISBN: Ostalo
Godina izdanja: K116
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Treba rikna da se popravi samo!

Zapamćenja jednog pobočnika cara Napoleona I, Napoleonv ađutant, Napoleon, sećanja iz rata 1812

Grof Filip Paul de Segur, rođen 4. novembra 1780. u Parizu i umro 25. februara 1873. u Parizu, francuski je general i istoričar Revolucije i Carstva, vršnjak Francuske i akademik.

Philippe-Paul de Segur je sin grofa Louis-Philippe de Segur-a i Antoinette Elisabeth Marie d`Aguesseau.

Dobrovoljno prijavljen u Husare 6. marta 1800. godine, potporučnik od 1. maja 1800. godine u vojsci Rajne, izveo je bavarski pohod pod Moroom i bio svedok bitke kod Hohenlindena. Prošao je sa činom poručnika u vojsci generala Macdonalda u novembru iste godine, zadužen za borbu protiv Austrijanaca u kantonu Grisons. Ovom prilikom napisao je svoje prvo delo: Lettre sur la campagne de Macdonald, objavljeno u Parizu 1802. godine. Postavljen je za potporučnika generala de Beurnonvillea 12. aprila 1802, za kapetana 24. septembra 1803, zamenik državnog Major carske palate 22. decembra 1804, zatim generalštab Grande Armee u septembru 1805. Prisustvovao je bici kod Austerlitz-a koju je Napoleon izabrao da prati kralja Josifa u Napulju. Bio je vođa eskadrile 13. časera ​​16. maja 1806, prisutan u opsadi Gaete, a zatim je opozvan u Grand Armee za operacije u Pruskoj, a zatim u Poljskoj, pre nego što su je Rusi 8. maja 1807. zarobili u miru iz Tilsitta (jul 1807). Pozvan u Pariz, oženio se ćerkom grofa Lucai, prvog prefekta palate. Major 13. jula 1808. šestog Husara, ranjen u akciji Somo-Sierre 30. novembra 1808, brigadni general 22. februara 1812, pomoćnik cara, pratio ga je tokom ruskog pohoda.

Napustio je Istoriju Napoleona i velike vojske 1812. godine, što je za istoričare neprocenjivo. Tamo su opisani poslednji Napoleonovi pohodi sa velikim osećajem epskog i tragičnog. Međutim, Napoleonovi obožavaoci snažno su osporili njegovu viziju događaja. General Baron Gourgaud je posebno objavio odgovor takvog nasilja da su dvojica muškaraca otišla na teren da ga objasne. Philippe de Segur je tamo ranjen od strašnog bivšeg carevog saputnika.

Osmog aprila 1813. postavljen je na čelo 3. puka počasne straže Carske garde. 1814. tokom kampanje u Francuskoj, učestvovao je u bici kod Reimsa 13. marta na čelu brigade počasne straže konjičke divizije generala Defransa i tamo je dobio ranu. Tokom prve restauracije, 19. jula 1814. postavljen je za ševalija de Saint-Louis-a, a sledećeg 2. septembra bio je načelnik štaba Kraljevskog konjičkog korpusa i 6. vojne divizije. 18. juna 1815. bio je zadužen za odbranu leve obale Sene, a neaktivan je stavljen 4. septembra 1815.

27. maja 1818. postao je feldmaršal u kraljevskom osoblju, a raspoloživ je 1. septembra 1820. Član Francuske akademije postao je 1830. Uzdignut je u čin general-potpukovnika 27. februara 1831, vršnjak Francuske sledećeg 19. novembra, u seriji od trideset i šest vršnjaka koji su nameravali da dozvole usvajanje zakona u Gornjem domu o ukidanju nasledstva peraža, i stavljen je u rezervni odeljak okvira generalštaba 5. novembra 1845. Veliki krst Legije časti proglašen je 28. aprila 1847, a u penziju je primljen 12. aprila 1848.

Direktor je Compagnie du chemin de fer du Center i Compagnie du chemin de fer de Paris a Orleans.

Preminuo je 25. februara 1873. u Parizu.