ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1967.
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Beograd 1967. Tvrd povez, ćirilica, ilustrovano, 1032 strane.
Knjiga je odlično očuvana.



Za stogodišnjicu oslobođenja Beograda od vekovnog tuđinskog jarma (1867—1967), želeo sam da kroz ovu istorijsku monografiju, između ostalog, ukažem na njegovu istorijsku veličinu.
Ovo je prva knjiga ove vrste kod nas, koja svestrano prikazuje prošlost Beograda, onakvu kakva je bila, bez obzira o kome se periodu njegovog dugog veka radilo i pod kojim se gospodarima nalazio.
Jasno je da sve ono što je prvo nije ni najsavršenije, iako sam nastojao da iz bogate riznice istorijske građe, najčešće neobrađene, odaberem ono, čime bih najpotpunije prikazao život ovog grada i njegovih građana kroz prohujale vekove. Baš zato što sam sve ovo posmatrao sa svih strana, i zbog raznolikosti građe koja je zahtevala posebnu obradu sa širokim zahvatsjima, a imajući na umu i posebne potrebe današnjeg čitaoca, delo je dobilo ovakav karakter. Ovo nije nikakva novina, jer su u ovom duhu već napisane istorijske monografije nekih velegradova. Upravo, moja je namera bila da se čitalac na lak i zabavan način upozna, rečju i slikom, sa istorijskom prošlošću ovoga grada i neposredno dočara život i običaje minulih generacija.
Slučaj Beograda je u toliko specifičniji, jer je u pitanju neobično bogata i dugovečna istorija, koja je malo poznata, jer je sahranjivana zajedno sa njim, kada je nestajao u plamenu i ruševinama. Pri ponovnom rađanju grada, ona nikada nije više zablistala svojim ranijim sjajem. Zavojevači su se uvek trudili da se zbriše sve ono što je pre njih postojalo. Još teže pada kada ga zanemaruju baš oni koji su svojim herojstvom uzdizali njegovu veličinu, da bi je neshvatljivom nemarnošću zbrisali zauvek. Neka nam zato posluži ova stogodišnjica. Sem spomenika knezu Mihajlu, za ovih sto godina njegovog slobodarskog života, može se reći da više ništa nije podignuto da bi se obnovilo i obeležilo ono što bi nas podsetilo na njegovu veličanstvenu prošlost i ulio njegov prastari duh. A ovaj grad, naš ponos, i milioni života naših predaka palih za slobodu i izidanih u njegovim temeljima, to nisu zaslužili. Njima nije odata dužna pošta. Neka nam zato posluži samo ovaj poslednji minuli rat, kada je Beograd opet podneo najteže žrtve, kojih je bilo na svakom koraku, a na pojedinim mestima je na hiljade palih. Sem Spomen groblja podignutog po strani i stavljenog u kamenu ogradu, nema više nigde nikakvog obeležja da nas podseti na tragediju onih za uvek zbrisanih sa lica zemlje, palih za ovaj grad. Zar nismo mogli da utkamo u lepotu ovoga grada jedan monumentalni spomenik na jednom od trgova grada koji decenijama zvrje prazni, ili na pojedinim mestima prigodnim obeležjem skrenuli pogled prolaznika, koji će rado tu odati poštu palim žrtvama? Zašto Beograd, poput mnogih prestonica nema svoju Kapiju pobede, odnosno Triumfalnu kapiju, iako je baš on vekovima imao svoje varoške i gradske kapije, pred kojima su vođene krvave borbe i pred kojima su masovno vršene smrtne kazne nad rodoljubima? Zašto Beograd nema spomenik svoga stvarnog oslobodioca od vekovnog tuđinskog jarma i njegovog obnovioca? Zašto nije obeleženo mesto gde je javno pročitan hatišerif, akt po kome Srbija posle viševekovnog ropstva dobija svoju političku samoupravu, a gde su spaljene i mošti prvoj srpskog prosvetitelja Sv. Save? Zašto Kalemegdan još i danas prestavlja ruine kada se zna da je to dragulj naše istorije? Zar se on i ostalo što je vezano sa velikim događajima naše istorije nije mogao obnoviti, kako bi se na najvidniji način podsetili, a i svetu ukazali, na veličinu i starodrevnu prošlost Beograda.
I eto da se ne bi zaboravilo ono što se ne bi smelo zaboraviti i da bi se bolje upoznala bogata prošlost ovoga grada, cilj je ove moje monografije.
Pisac