ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 7518
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Ова древна књига говори о нама више него
било шта друго.
Она говори о нама јер каже Милојевић ми
нисмо знали да је поштујемо и чувамо у по-
четку - све и свашта је завршавало на њеним
странама, стране су цепане, откидане, на
њима је писано, цртано.... а онда, је, ипак, неко
схватио да је то вредна књига и да ће нам тре-
бати за времена која долазе и за генерације које
долазе и кренули смо да је чувамо!
А садржај је, заиста, драгоцен: српски патријарси пишу о старим српским краљевима! И већ у првој реченици списа кажу српски или илирски краљеви....

То личи на ону општу клетву не само
нас Срба, већ уопште човечанства, имао па
немао!
Што се будемо пре освестили и схватили
све наше вредности и предности као људи ћемо
имати веће шансе да се изборимо са нељудима
и лажима, разним привидима који нас сколише
са свих страна.

Милош С. Mилојевић, велики србски историк, национални борац, васпитач, агитатор и неустрашиви ратник, живи и живеће док је србског народа, КАО ЊЕГОВ НАЈВЕЋИ СИН!!!

Милојевић, човек-џин, је пред нама и његово велико и неумрло дело. Најзабрањиванији аутор у светској историографији, Милојевић, и његово дело доживљавају заслужену ренесансу!!! Од забране силника и моћника, крвника и геноцидних нација, уништавања његових књига и забране штампања његових 16 томова светске историје, нападања колега, неистомишљеника, кукавица и клеветника, шпијуна и аустрофила, бугарофила и сличних до читања у свакој србској кући - то је тај исусовски, хришћански, православни, страдалнички пут Милојевића и његовог васкрслог дела!!!

Прошла су немушта времена када се и један човек-џин, као што је свакако Милојевић, требао спустити у вечну кућу без речи, немушто и несрпски, нехришћански, када је једино Панта Срећковић, велики србски историчар и члан Ученог друштва, смогао куражи да у општем муку у збуњености изговори следеће опроштајне речи:
`Браћо! Грехота је да се овако велики човек спусти у гроб без и једне речи опроштајне. Ја нећу много говорити. Рећи ћу само толико:
СРПСКА МАЈКА НИЈЕ РОДИЛА СИНА КАО ШТО ЈЕ РОДИЛА МИЛОША МИЛОЈЕВИЋА.
Слава му!`, кажем прошла су та немушта времена. Милојевић нам је дао ту златну временску инјекцију, њоме нам је улио понос, сузе, зној и крв безбројних ратника - Срба који су умирали за свој народ, за своју браћу, за србску идеју, са једном једином речју на уснама, речју која их је обасјавала и васкрсавала, речју која је њихове жртве чинила бесмртним, са речју: СРБИЈА!