ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Godina izdanja: K97
Jezik: Srpski

U dobrom stanju!

Srbadija, Vlasi, Švabe i nešto ruskih kneževa - Zarko Vasiljevic

VASILjEVIĆ Žarko


VASILjEVIĆ Žarko – reditelj, dramaturg, prevodilac, upravnik SNP, pesnik (Bela Crkva, 7. V 1892 – Novi Sad, 19. IX 1946). Roditelji su mu bili glumci SNP: otac Koča (v) i mati Danica rođena Žan (v). Osnovnu školu pohađao je u mestima u kojima je gostovala trupa SNP, a gimnaziju 1911. u Beloj Crkvi. Studije prava u Budimpešti prekinuo je zbog rata 1914, pa nastavio u Bgdu 1919, ali ih nije završio. Za vreme uprave P. Konjovića (v) 1919. postavljen je za sekretara SNP. Septembra 1923. dolazi za reditelja SNP, a 1927. je imenovan za glavnog reditelja i artističkog upravnika. Kada je pozorište podržavljeno organizovao je Trupu DSNP, a kada je izgorelo Dunđerskovo pozorište 1928. trudio se da obezbedi uslove za rad Trupe. Pod njegovom upravom predstave su davane u sali hotela „Sloboda“ u sezoni 1929/30. Bio je sekretar DSNP 1924/25, član UO DSNP 1924, 1925, 1928/29. i 1932/33. Od 1936. do 1941. bio je dramaturg u NPDb. Za potrebe pozorišta prevodio je sa mađarskog i nemačkog, ali i dramatizovao više dramskih dela. Posle rata povereno mu je da obnovi rad SNP, ali sada pod imenom Vojvođansko narodno pozorište, čiji je bio upravnik i na toj funkciji ostao do smrti. Ceo život bio je vezan za SNP i posvećen njegovom radu. Njegovi prevodi i dramatizacije uspešno su izvođeni na sceni, kao i njegove režije. Pored rada vezanog za SNP, bio je i član Književnog odeljenja MS od 1924, a od 1931. član je Književnog odbora. Radio je i kao v. d. sekretara MS (sv. 331-334) i bibliotekar Biblioteke MS 1932, 1943-1944, zatim upravnik Muzeja MS u privremenom svojstvu. Objavljivao je pesme u časopisima: „Dan“, Srpski književni glasnik, „Budućnost“, „Raskrnica“, Letopis MS, Vojvođanski zbornik, „Nova svetlost“, „Nova Vojvodina“, „Novosti“, „Jedinstvo“, „Zapisi“, „Književni sever“, „Naš život“ i dr., a odlomak njegovog romana Hiljadu koraka Pantelije Savića objavljen je u Letopisu MS 1931. Njegove najbolje pesme nastale su između dva rata i, uglavnom, temom su vezane za Vojvodinu i za sudbinu i probleme Vojvođana. Odlikovan je 1936. Ordenom Sv. Save V reda povodom 75-ogodišnjice rada SNP. Sahranjen, pored roditelja, je na Almaškom groblju u NSadu.


ŽARKO VASILJEVIĆ
(Bela Crkva, 07.05.1892 — Novi Sad, 19.09.1946).


Žarko Vasiljević, srpski pesnik, dramaturg i reditelj, hroničar raspričanog, ironičnog lirskog tona. `Niko ni pre ni posle njega nije lirski autentično overio toponime i sudbine Novog Sada i drugih istorijskih naših gradova (Sombor, Bela Crkva), i niko, kao on, vremenu pomračene evropske savesti, nije nagovestio holokaust i zle datume nacističkih orgija.` Bio je prvi posleratni upravnik pozorišta u Novom Sadu. Pozorište je obnovljeno pod imenom Vojvođansko narodno pozorište, pod kojim će raditi sve do 1951, kada mu se vraća ime Srpsko narodno pozorište.

Prometej pre dve decenije objavio knjigu izabranih pesama Žarka Vasiljevića `Na uglu gde Zlatna greda preseca sokak Hlebarski`, sa predgovorom Draška Ređepa.

Žarko Vasiljević sahranjen je na Almaškom groblju u Novom Sadu. ... [Društvo književnika Vojvodine]

* * *

`Umereni modernizam, blizak orijentaciji neoromantičara, ispoljili su vojvođanski pesnici Nenad Mitrov i Žarko Vasiljević. Vršnjaci prve modernističke generacije, oni se javljaju sasvim retko u manifestacijama modernista, a svoju pravu književnu zrelost dostižu znatno kasnije, na izmaku modernizma ili u postmodernističkom periodu. ... Žarko Vasiljević (1892—1946), iz porodice glumca, i sam pozorišni radnik, pred smrt upravnik Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, prešao je u svom razvoju put od umerenog, u biti epigonskog modernizma do poezije okrenute stvarnosti. Pravi svoj izraz našao je u pesničkom ciklusu o građanskoj Vojvodini ostvarenom osobenim poetskim realizmom. Na njemu je radio od 1936. do smrti. Pesme u dugim stihovima, čiji je slobodni ritam stalno na rubu prelaza u prozni izraz, izgledaju kao fragmenti jedinstvenog epa o Vojvodini, o njenim iluzijama i mitovima, o životu njenih građana koji teče u skladu s gotovim, unapred datim formulama, eposa ispevanog običnim, razgovornim, ponekad namerno suvoparnim jezikom, usporenog, monotonog ritma.` [Jovan Deretić]