ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1949
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Mihail Vasiljevič Frunze - P. Berezov

`Mihail Vasiljevič Frunze (Biškek 2. februar 1885. - 31. oktobar 1925. Moskva) bio je jedan od glavnih rukovodilaca boljševika, oktobarske revolucije i kasnije rukovodilaca Crvene armije u ruskom građanskom ratu.

Rođen je rumunjskom ocu i ruskoj materi u gradu Biškek, tadašnjoj Ruskoj Imperiji, danas glavni grad Kirgistana. Studije je počeo u Alma-Ati i 1904. nastavio na Politehničkom univerzitetu u Sankt Peterburgu.

Na drugom kongresu Socijal-demokratske radničke partije u Londonu 1903. Frunze je u sporu Martovih menjševika i Lenjinovih boljševika podržao Vladimira Iljiča Lenjina. Spor se vodio oko buduće taktike radničke partije.

Dve godine nakon kongresa Frunze postaje jedan od glavnih organizatora revolucije 1905. vodeći štrajkovni val tekstilne industrije u Šuji i Ivanovu. Nakon ugušenja revolucije, Frunze je bio uhapšen i osuđen na smrt. Kazna je promenjena u prisilni rad u Sibiru. Nakon deset godina u Sibiru pobjegao je u Čitu, gde je postao urednik boljševističkog nedeljnika Восточно Оброзение (Istočni zbornik).

Tokom februarske revolucije 1917. bio je načelnik revolucionarnih milicija u Minsku i kasnije postaje predsednik bjeloruskog sovjeta. U oktobarskom delu revolucije 1917. otputovao je u Moskvu gde je vodio oružane radnike u borbi za kontrolu grada.

Godine 1918. postaje vojni komisar Voznesenske provincije, u koje vreme je počeo i ruski građanski rat. Tada je imenovan i vođom Armije Jug. Kod Omska je pobedio Belu armiju poznatog admirala Aleksandra Kolčaka. Vrhovni komandant Crvene armije Lav Trocki mu nakon toga dodeljuje komandu Istočnog fronta.

Frunze je nastavio sa borbom protiv bele garde i basmačkih pobunjenika u rodnom Turkmenistanu. Pri tome je osvojio februara Kivu i septembra Buharu. U novembru 1920. osvojio je Krim i odbacio je generala Petra Vrangela izvan granica Rusije. Takođe je ugušio anarhističke (pod Nestorom Mahnoom) i nacionalističke pokrete (Simona Petljure) u Ukrajini.

Godine 1921. izabran je u Centralni komitet ruske boljševičke partije, 1925. postaje predsednik Revolucionarnog vojnog sovjeta. Kao jaka podrška Grigorija Zinovjeva došao je u konflikt sa njegovim rivalom Josifom Staljinom.

Umro je 31. oktobra 1925. usled trovanja hlorom tokom operacije stomaka. Neki veruju da je bio smaknut po naređenju Josifa Staljina, te je postao žrtva u borbi za oblast, kao i navodno Jakov Sverdlov.

Sahranjen je u moskovskoj kremaljskoj nekropoli.`
Vikipedija

Izdavač: Kultura, Beograd/Zagreb
Godina: 1949
Broj strana: 126
Meki povez
Biblioteka: Proleteri svih zemalja, ujedinite se!
Skladište: 4560

Ima ime prethodnog vlasnika unutra.
Ocena: 3+. Vidi slike.

NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2014. godine.
do 100 gr - 69 dinara
101-250 gr - 76 dinara
251-500 gr - 99 dinara
501-1000gr - 106 dinara
1001-2000 gr - 129 dinara

U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO.
DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO.
Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo
http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta
Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo
http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija