ISBN: Ostalo
Godina izdanja: K11
Jezik: Srpski
Autor: Strani

U dobrom stanju!

Izdavač: BIGZ
Biblioteka: XX vek
Prevod dela: Histoire du susrealisme - Maurice Nadeau
Prevod: Nikola Bertolino
Broj strana: 274
Format: 16.5x11.5
Povez: broširan
Nadrealizam (franc. surréalisme) bazira se na izražavanju mašte prevedene iz snova. U početku se inspiriše na teorijama psihoanalize Sigmunda Frojda, a kasnije i Karla Junga. Kao književni i umetnički pokret, nastao je u Parizu 1924. godine, pod pokroviteljstvom poete Andre Bretona. Breton je autor prvog nadrealističkog manifesta (Manifeste du surrealisme). Kasnije, 1930. i 1934. godine, Breton će napisati i drugi pa i treći manifest.

Nadrealizam je književni pravac koji se protivi tradiciji i društvenim normama. Pesnici žele da promene sliku sveta i da oslobode čoveka svih okova normi i morala. Za njih je posebno zanimljiva ljudska podsvest.

Nadrealizam nasleđuje dadaizam kao pokret i privlači mnoge dadaiste. Koreni nadrealizma kao umetničkog pokreta se nalaze u slikarima kao što su Paolo Učelo, Vilijem Blejk i Odilon Redon. Književni koreni su francuski pesnici Bodler, Rembo i Apoliner.

Pojam nadrealizam prvi je koristio francuski pesnik Apoliner, 1917. godine. U programu za mjuzikl Parada (1917), piše:

„Autori mjuzikla su postigli jedinstvo slike i plesa, između plastičnih umetnosti i mimike, postavljajući osnovu za novu umetnost koja tek treba da stigne. Ovo novo jedinstvo u mjuziklu Parada je neka vrsta nadrealizma, koje smatram početnom tačkom za nastajanje novih umetničkih manifestacija. U vazduhu se osjeća nova duhovna inspiracija koja će bez sumnje privući najbistrije glave umetnosti našega doba. Možemo očekivati korenite promene u umetnosti vođene duhom univerzalnosti. Jednostavno, prirodno je da umetnost napreduje istim korakom kao i nauka i industrija.”

Ni zasluge ni granice Istorije nadrealizma Mauricea Nadeau-a, napisane 1944. godine, danas ne izbegavaju one koji se izuzetno zanimaju za ono što se tiče ovog pokreta. Ovo odstupanje pod čvrstim koricama verovatno bi trebalo shvatiti kao posmrtnu počast autoru, koji je umro 2013. godine, u izdavačkoj kući koja i dalje nosi njegovo ime. Međutim, iznenađuje činjenica da nije iskorišćena prilika da se čitaocima ponudi izdanje koje ozbiljno dovodi u pitanje knjigu sa istoriografskog stanovišta. Ako se na mnogo načina pokaže da je premašen, emajliran od praznina i aproksimacija zbog delimične dokumentacije o kojoj Maurice Nadeau nije skrivao, to je ipak ključna knjiga u odnosu na recepcija nadrealizma u prekretnici njegove istorije. Ovaj trenutak je kada su Andre Breton i njegovi prijatelji uglavnom bili u egzilu, dok su neki aktivisti pokušali da nekako sačuvaju nadrealistički duh u teškim uslovima okupacije. Na žalost, od kritičnog pada od Alaina Jouberta ne može se očekivati u svom postu; iznenada zaboravljajući na dubinu razlika između Andrea Bretona i bivšeg kritičara u borbi protiv Borbe, koji je bio zarobljen pastikom Arthura Rimbauda (flagrante delicto), čini se da potcenjuje suštinsku pristrasnost: dekreti Mauricea Nadeau-a, u 1944. kao i 1957, konačno iscrpljivanje nadrealizma sa Drugi svetski rat. Andre Breton je pozdravio sa mnogim rezervama, ali i prepoznajući `određenu dobru volju`, ova knjiga je imala prednost što je prva takve vrste, tako da je igrala nespornu ulogu inicijatora sa mlade generacije koje će kroz njega otkriti mnogo nadrealizma. Široko odobravajući kritike Pierrea Navillea, koji je bio jedan od prvih pratilaca Andrea Bretona u 1920-im, Maurice Nadeau smatra da nadrealizam ne bi uspeo u svojim početnim obećanjima revolucionarnog radikalizma da se postepeno degradira u čistu i jednostavna književna škola. Prepoznavajući, ne bez protivrječnosti, ulogu nadrealističke grupe tokom rata u Alžiru, budući direktor La Kuinzaine litteraire ustrajava na svojoj dijagnozi iz 1963. godine: nadrealizam `nedostatak opipljivosti stvarnog`.


Maurice Nadeau (21. maj 1911. - 16. juna 2013.) bio je francuski učitelj, pisac, književni kritičar i urednik. Rođen je u Parizu.

Bio je otac glumice Claire Nadeau i režisera filma Gilles Nadeau.


Siroče tokom Prvog svetskog rata, Nadeau je prisustvovao a l`Ecole normale superieure de Saint-Cloud, gde je otkrio politiku. 1930. pridružio se Francuskoj komunističkoj partiji, gde je radio u Georges Cogniot. Izbačen je iz stranke 1932. Zatim je pročitao Lenjina i Leona Trockog, što ga je inspirisalo da se pridruži Ligue Communiste, trockističkoj partiji koju je stvorio Pierre Naville. U ovom periodu često se susretao sa Louisom Aragonom, Andreom Gideom, Andreom Bretonom, Jackuesom Prevertom i Benjaminom Peretom.

Nazvan profesorom književnosti 1936. godine, predavao je do 1945., kratko vreme kao profesor književnosti u Pradesu, ali je nedugo preferirao da postane učitelj u Thiaisu kako bi se približio Parizu. Zatim je sarađivao sa Andreom Bretonom na pregledu Clea, koji je protestovao protiv internacije španskih republikanaca u Francuskoj u ranim fazama španskog građanskog rata.

Nakon kratkog perioda njegove mobilizacije, ponovo se predavao pod nacističkom okupacijom i bavio se tajnim političkim aktivnostima. Njegova mreža otpora (koja je obuhvatala nemačkog vojnika koji će biti pogubljen) razorena je tokom racije. David Rousset i nekoliko njegovih drugih članova su deportovani. Roussetova supruga tada je pomogla Nadeauu da izbjegne deportaciju.

Ovaj prvi deo njegovog života doveo je do objavljivanja 1945. njegovog Histoire du surrealisme (Istorija nadrealizma, objavljena u Sjedinjenim Državama 1965. i Velikoj Britaniji 1968.). Knjiga je dugo bila glavni referentni rad na nadrealizmu uprkos činjenici da mu se Andre Breton nije svidio.

Nakon oslobođenja, Nadeau je postao kritičar časopisa otpora Combat u režiji Alberta Camusa, uz pomoć svog glavnog urednika Pascal Pia-e. Il je vodio književnu stranicu sedam godina i doveo do istaknutih autora kao što su Georges Bataille, Jean Genet, Rene Char, Henri Michauk, Claude Simon i Henri Miller. Takođe je započeo uređivanje dela markiza de Sadea. Zapanjio je savremenike dolaskom u odbranu Louis-Ferdinanda Celine-a.