ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2004.
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Moderna srpska država 1804 - 2004: Hronologija

Autori: Prof. dr Ljubodrag Dimić, Prof. dr Ljubinka Trgovčević - Mitrović, Prof. dr Milan Ristović, docent Dr Miroslav Jovanović, docent Dr Dubravka Stojanović, Dr Predrag Marković, Dr Branka Prpa, Mr Miroslav Perišić


Beograd 2004. Tvrd povez, ćirilica, ilustrovano, veliki format (29 cm), 536 strana.
Knjiga je odlično očuvana (kao nova).
T1



Knjiga Moderna srpska država 1804-2004. Hronologija moderne srpske države posvećena je celini dvovekovne istorije Srbije, koju predstavlja hronološkim nizovima činjenica. Uporedo se ne previđa da obrađenih dve stotine godina pripadaju modernom istorijskom razvitku Evrope i sveta i da je srpska država upravo u tom dobu istorijski izrasla, stekavši savremene sadržaje, prolazeći različite istorijske faze kao zavisna kneževina, nezavisna kraljevina, deo jugoslovenstva i, u poslednjoj fazi, zajedno sa jugoslovenstvom, deo države komunističkog eksperimenta...
... Hronologija moderne srpske države pripada grupi savremsnih hronoloških dela koja teže da iskoriste velike mogućnosti novih sadržajnih učinaka posredstvom hronološkog izražavanja, s ciljem da se dosegnu tačnije ili preciznije formulacije novih znanja, takođe i sadržajem bogatije i celovitije obrade istorijskih tema. Saglasno zahtevima savremenosti, ona ima i svoju temu - posvetila se, u osnovu, nastajanju i razvijanju modernosti u istoriji savremene srpske države. Srbija se procesom oslobađanja našla u području međunarodnih odnosa, u spletu politike, trgovine i finansija, ali je ključno ipak to što je ušla u proces promene civilizacije jer je umesto nasleđa Osmanlijskog carstva prihvatila civilizaciju koja je evropska i već u ranom 19. veku postajala sve više svetska. Ovo znači da je Srbija bila i saučesnik procesa prvog opredeljivanja Balkana za Evropu, pošto su se i ostale balkanske zemlje našle pred potrebom da stvaraju novu budućnost. Osnovu ovog procesa Srbija je stekla svojom tridesetogodišnjom revolucijom. Moderan način govora omogućio je da se konkretno iskažu istorijske posledice prelomnica načinjepih u razdoblju sačinjenom od decenije dvaju oružanih ustanaka (1804-1815) i dveju decenija dubokog istorijskog preokreta (1816-1835). Ovo nije gubilo aktuelnost kroz puna dva veka, mada se prolazilo kroz izuzetno velika iskušenja.
Skladno čestoj pojavi u ovoj vrsti savremenih dela, ova je Hronologija poprimila oblike sinteze. Ona dvestogodišnji razvitak otkriva masom podataka okupljenih u četiri osnovna istorijska područja (kulturno, privredno, društveno i političko), koja su i okosnica knjige u čijim se okvirima sintetišu u empirijski sadržaj celovite istorije Srbije. Promena je bila, uz kolebanja, suštinski uzeto civilizacijska, njome se zakoračilo u moderne tokove istorije Evrope. Ova osobita hronološka sinteza izborom reči i pojedinosti teži da snagom podataka pokaže nikako jednostavan učinak razvoja, da prikaže svakodnevicu kao istoriju, da naznači menjanja strukture društva, da označi nastajanje osnove za privredu novoga doba, da uperi pogled na dominaciju kulture savremenog grada i na sporo napredovanje sela, da konstatuje širenje evropskog i negovanje sopstvenog. O dosegnutom znanju se na njenim stranicama govori snagom podataka povezanih hronološkim nizom.
U osnovi je reč o modernoj hronološkoj istoriji treće civilizacije kroz koju je hiljadugodišnjom istorijom prošla Srbija, nakon vizantijske i osmanlijske.
Andrej Mitrović